Najveselija pesma

... o kraju naše gangrenozne zapadne civilizacije

There’s a fire in the study, Whisper in the dark
Colors burning brighter, hunger for the spark
Shadow thrown from light unknown, calling on the hearts
To challenge the alive and summon the asleep
And the sun sinks over the big smoke
The sky explodes on the shuttering lake

There’s a new wild feeling dancing in the air
There’s a new wild everywhere
There’s a new wild feeling dancing in the air
There’s a new wild everywhere

Rocks jump and jitter, bush surface roots
Dream up clay in water, simmer up the soots
Weather breaks, spirit shakes
Somethings switches on
Running independent, rushing out men gone.
And the sun sinks over the big smoke
The sky explodes on the shuttering lake

There’s a new wild feeling dancing in the air
There’s a new wild everywhere
There’s a new wild feeling dancing in the air
There’s a new wild everywhere

Fly up to the heavens, anchored in the clouds
Fly beyond the night, love the blooming sounds
Maize and cries, neon lights pushing and light
Taking flight to raven heights to turn on and shine
And the sun sinks over the big smoke
The sky explodes on the shuttering lake

There’s a new wild feeling dancing in the air
There’s a new wild everywhere
There’s a new wild feeling dancing in the air
There’s a new wild everywhere 

Tony Dekker on the physical, spiritual and philosophical connection between music and nature

Novi odeljak: GMO u Srbiji

Ovih dana (meseci, tačnije) Srbija je na pragu odluke, odnosno izmene odluke, koja može radikalno uticati na sve bitne aspekte naših života: na zdravlje, na životnu sredinu, na ekonomiju. Radi se o debati oko genetski modifikovanih organizama i pritiscima da Srbija promeni svoju sadašnju zakonsku regulativu koja ne dozvoljava uzgoj GMO, niti trgovinu istima.


Usudiću se da kažem da je ovo jedan od ubedljivo najbitnijih problema sa kojima se suočavamo danas.
Nije samo ekološke i privredne prirode, već je opšti, sablasno sveobuhvatan. Ti si ono što jedeš.

A cela igra se odvija na prilično složen, prepreden i na momente holivudski teatralan način.


Većina naših stručnjaka je za sada protiv GMO, ali njihovo glas se ne čuje dovoljno glasno.

GM lobi radi direktno i ne preza od toga da se služi čistim laganjem, obmanama i prikrivanjem svega što im ne ide u prilog. Marketing se servira kao nauka. I imaju ozbiljne mehanizme manipulacije na račun neznanja ljudi. Tim alatkama već ozbiljno rovari po našoj javnosti.

A javnost? Javnost je većinski neobrazovana, i prilično bipolarna - apatično nezainteresovana ili reaktivna u pogledu tema koje im političari i mediji bace kao izgladnelom psu kosku. Najsvežiji primer je aflatoksin u mleku. Debata oko GMO nema izgleda da se zahukta na takav način, a na pitanje zašto je tako postoji više odgovora.

Krajnje je vreme da se neka od tih pitanja dotaknu.
Zbog sviega ovoga neophodno je diskutovati o problemu na svakom ćošku, i pokušati prodreti do istine o GMO u meri u kojoj nam je do sada poznata. A poznato je mnogo, samo što je ono nepodobno sakriveno negde u medijskom mraku.

Za početak, podeliću najpraktičniji sajt/publikaciju koje sam do sada pronašla na ovu temu:
GMO Myths and Truths na earthopensource.org
Može se skinuti kao jako lep i pregledan PDF, ili čitati na sajtu (navigacija je s desne strane).

Lekcija o požrtvovanosti

Pogotovo nama ovdašnjima, gde se vrhunac "požrtvovanosti" uglavnom otelotvoruje u vilenjenju po internetu, eventualno skupljanju peticija.

(nažalost, nemam pravo da izuzmem sebe iz "ovdašnjih")

Maskirani napadači napali budući rudnik zlata

Oko 40 maskiranih napadača napalo je u toku noći subota na nedelju budući rudnik zlata na severu Grčke. Zapaljene mašine i kancelarije, nema povređenih

Oko 40 maskiranih napadača napalo je noćas budući rudnik zlata na severu Grčke, zapalivši mašine i kancelarije, saopštile su u nedelju grčke vlasti.

Stanovnici su već dugo protiv plana izgradnje rudnika zlata i fabrike za preradu u Skurijesu na poluostrvu Halkidiki, tvrdeći da će to dovesti do uništenja prirodne sredine i netaknute šume u toj oblasti, što će se negativno odraziti na turizam i druge lokalne aktivnosti poput poljoprivrede, stočarstva i ribolova.

Vlasnik 95 odsto rudarske kompanije "Helas gold" je kandaska rudarska kompanija "Eldorado gold", a preostalih pet odsto grčka građevinska kompanija "Aktor".

Grčka vlada želi da privuče što više stranih investicija zbog velike finansijske krize u zemlji.

Vatrgoasci i policija su saopštili da su napadači posle ponoći upali u objekte budućeg rudnika, koristeći zapaljive bombe i tečnost da bi zapalili mašine, vozila i kontejnere koji se koriste kao kancelarije, pričinivši veliku štetu.

Policija je jutros privela 27 ljudi na ispitivanje u lokalnu policijsku stanicu, ali niko nije uhapšen, prenosi AP.
Vlasti su saopštile da je jedan radnik obezbeđenja, koji je čuvao objekat, potražio lekarsku pomoć u bolnici zato što je izudaran.

"Helas gold" ima licence za vađenje rude u oblasti površine 317 kvadratnih kilometara koja je bogata rezervama olova, cinka, srebra, zlata i bakra.

Izvor: Novosti

Primedbe iz šetnje - #01 - drvokrađa

Zeleni pojas između autoputa i naselja. Dragocena zelena barijera, odbrana od čađi i buke, a da ne naglašavamo i dom za lokalne ptičije naraštaje, ovih dana postaje sve proređenija. 

Iz dana u dan, vidno siromašni ljudi sa sekiricama ulaze i izlaze iz šumarka i pune kolica. Granama i mladicama, onim što se da lako i brzo iseći. Kolica su obično povelika, ali ta nemala količina drveta može da posluži za ogrev za dan, eventualno dva. 

Međutim, ne samo kolica. Dođu i kolima. I kombijem.

Grozno je. Grozno je po više osnova.

Grozno je što je neko prinuđen da seče drvo sa gradske zelene površine da bi se ogrejao.

Grozno je što je drveće posečeno.

I  grozno je što apsolutno nikoga nije briga što se sve ovo odigrava čitave zime. Niko ne pokušava bilo šta da reši. Da zaustavi. Da uopšte obrati pažnju.

U stvari, lažem. 

MM kaže da je video da je komunalna policija prišla kombiju dok je njegova "posada" utovarivala drvo. Prišli su im, a potom su i jedni i drugi produžili dalje, svako na svoju stranu...

Stvar je mnogo dublja od "nemara".

To se zove kupovina socijalnog mira.

Zato komunalna policija kaže da trganje lančića sa nečijeg vrata u njihovom prisustvu "nije njihov posao".

Dati siromašnima prostora, makar i onog ilegalnog, da se ne bi bunili.

Da bi sutra glasali.

Da bi pustili bogate da se bogate.

Najava: Majmunče na Eko Festu!

Mislili ste da je Majmunče odbeglo odavde, na neko lepo šumsko stanište?

Greška! Nije. Bar ne još :)

I veliko mi je zadovoljstvo što povratak dolazi uz učešće Majmunčeta na četvrtom Eko festu, u organizaciji Zelene Omladine Srbije!

Program festivala

U okviru izložbe, koja će se održati sutra od 17-19h, biće predstavljeni i naši podmetači od zaštitnih diskova.

Razne, razne podmetače od diskova :)

Svratite!

Mali teaser :)

Moderna kinologija

Nekako... ubada :D

izvor: Prijatelji životinja

Napravite kućicu za pčelu zidaricu

Ovaj tekst napisan je maja 2010. godine na blogu Space Scarab, po pojavljivanju pčela zidarica na našoj terasi (fotografije sa pčelom i gnezdom u rupi u stolu). Negde pred kraj marta 2011. njeni potomci (5-6) su se uspešno izlegli i odleteli u čađavi svet. Ove godine smo napokon odlučili da im napravimo pravu "kućicu". Uputstvo za pravljenje pronaći ćete na kraju teksta iz 2010, koji u čast zidarica koje će se, nadajmo se, naseliti kod nas, ponovo objavljujem ovde na Majmunčetu.

Usvojite pčelu!

Momentalne asocijacije na pčele su organizovanost, košnice, velike količine meda i po koji ubod žaoke. Međutim, postoje i vrste pčela koje žive radikalno drugačije.


Solitarne pčele (par stotina vrsta naseljava Evropu) žive, kao što im ime nagoveštava, pojedinačno. Neke se gnezde u grupama, ali bez ikakve socijalne organizacije. Ne proizvode med ni pčelinji vosak. Nisu agresivne i poseduju vrlo krhke žaoke – pokušaće da vas ubodu jedino ako ih direktno maltretirate (gnjavite u rukama). Odlični su oprašivači biljaka, pa ih ta osobina, plus činjenica da su bezopasne, čine idealnim „zaposlenima“ u baštama i voćnjacima. A ono po čemu su možda najinteresantnije je zanat koji kriju u svojih šest nogu - konstrukcija gnezda. Neke kopaju kanaliće u zemlji, neke traže rupe u drveću koje potom bukvalno doziđuju, a neke seku lišće i od njih sklapaju jaslice za svoje potomstvo.

Pčele zidarice, roda Osmia (eng. Mason bees) se gnezde tako što izaberu odgovarajuću šupljinu u drvetu ili na zgodnom zidu. Zatim počinju da donose blato i marljivo „zidaju“ komorice u koje će položiti jaja. Svaku komoricu opremaju i zalihama hrane – gromuljicama polena, koje će larve koristiti tokom svog razvoja. Na kraju sve to zapečate sa nekoliko slojeva blata i odlete u svoju sledeću roditeljsku misiju.

Pčelicama koje žive u urbanim sredinama nije uvek lako da pronađu odgovarajuće mesto za gnežđenje. Možete im u tome pomoći – praveći im mesto za gnežđenje na deliću vaše, ljudske teritorije. Za uzvrat će biti vredni oprašivači, ukoliko gajite cveće, ili bar biti izuzetno interesantni subjekti za posmatranje i fotografisanje. 

Izuzetno je jednostavno – možete izbušiti rupe u nešto debljem komadu drveta, ili po ličnom nahođenju naslagati svežnjeve bambusovih ili bilo kojih drugih šupljih grančica ili cevčica. Ukoliko je kućuca izložena kiši, poželjno je ubušiti rupe vrlo blago na gore, da se ne bi zadržavala voda. Primeri koje vidite su jednostavni i prirodni, ali možete pustiti mašti na volju i napraviti prave drvene pčelinje zamkove...

Postavite vašu kućicu za pčele u dvorište ili na terasu, na letačima lako dostupno, svetlo, ali ne ekstremno osunčano mesto. Pčele će već same pronaći put do njih. Praviće gnezda tokom maja, a verovatno i duže, sve do početka ozbiljnih letnjih vrućina. Potpuno zaštićene unutar svoje rezidencije, larve će se razvijati tokom leta, a onda se učauriti i tako prezimeti. Tek početkom sledećeg proleća ćete imati prilike da vidite novu generaciju (ukoliko se nađete pored kućice u pravo vreme), koja će ubrzo pošto se navikne na svetlost i prosuši krila, odleteti u beli svet. Zahvaljujući Vama.

Jedna beogradska zidarica (Osmia sp.) je izabrala šupljinu u našem starom drvenom stolu...

... a ovo je konstrukcija sa štapovima trske, već dugi niz godina u upotrebi u jednoj vikendici.

Poražavajuće veliki broj vrsta je pod pritiskom urbanizacije. Neke su potpuno istisnute iz gradova, a onima koje su uspele da opstanu u surovim uslovima (čast izuzecima – bubašvabama, glodarima i golubovima) svakako nije lako. Zato je svako drvo, svako zeleno parče gradske zemlje i svaka sitnica koju ljudi mogu učiniti da pomognu - od izuzetnog značaja. Uostalom, ako ptice zaslužuju kućice – zašto ih ne bi zasluživali i najvredniji među insektima?

Dodatne informacije o solitarnim pčelama i kreativnim rešenjima kućica možete pronaći na sledećim linkovima:

http://www.insectpix.net/ - opšte informacije o različitim vrstama solitarnih pčela i kućicama koje možete napraviti.

http://solitarybee.com/blog/ - odličan blog na kome je akumulirana značajna količina saznanja, iskustva i vizuelnog materijala o "udomljavanju" solitarnih pčela. Zanimljive ideje kako napraviti kućice pogodne za posmatranje i fotografisanje larvi.

http://www.foxleas.com/bee_house.htm - dovoljno detaljne instrukcije i saveti u vezi konstruisanja kućica.

Kako smo napravili naš pčelinjak?

Za pravljenje kućice za zidarice zaista vam nije potrebno mnogo, ni materijala ni vremena:

1. Bambusova ili obična trska (vodite računa samo da nije tretirana insekticidima), šuplja i prečnika dečijeg ili tanjeg ženskog prsta... Ma znate već kolike su pčele :))

2. Glinena saksija (zbog debljine zidova, glinena je više termoizolujuća od plastične - larve/lutke ipak treba da prezime tu)

3. Gumica ili parče kanapa (jedna ili dve, ne više), da drži štapiće trske zajedno.

4. Stara papirna kesa ili pak papir.

5. Testera (pretpostavljam da može i jak reckavi kuhinjski nož), za sečenje trske.

- Trska se iseče na komade čija dužina zavisi od dubine saksije. Pri izboru same saksije vodite računa da pčele ipak vole dublje kanale. Naši štapići imaju nekih 13 cm, iskreno se nadam da je to dovoljno. U svakom slučaju, bolje duže no kraće.

- Isecite onoliko štapića koliko staje na dno saksije (koje je uže nego rub). Povežite određenu količinu labavo gumicom i dodajte još po potrebi. Ovo naglašavam jer je tska glatka i vrlo se lako razleti iz vaših šaka.

- Iscepajte papirnu kesu na polovinu, trećine ili četvrtine (po visini), zavisno od veličine. Ne moraju biti velike kao ova na slici. Jedan list papira stavite na dno saksije, tako da prekrije rupu ako je saksija ima (upotrebne saksije za biljke ih uvek imaju, dekorativne saksije "ulošci" ne). 

- Stavite svežanj trske u saksiju, a zatim delovima kese oblažite prostor oko njega, sabijajući papir da bi dobro fiksirao trsku. 

Finalni rezultat:

Nisam sigurna kolika je potreba za kiseonikom larvi pčela i koliko su trske i glinena saksija vazduhopropusne, pa sam za svaki slučaj iglom dodala po koju rupicu u papirni čep na rupi saksije. Inače, saksijsku rupu sam izblokirala da bih koliko-toliko onemogućila pristup drugim beskičmenjacima koji mogu naškoditi pčelama. Ni pčele zidarice nisu pošteđene svakojakih parazita (bilo da su osice, muve ili grinje).

Postavite kućicu na svetlo mesto, ali koje nije jako osunčano. 

Prve pčelinje posetioce možete očekivati negde od kraja aprila do početka juna.