Zeleno Majmunče ima zadovoljstvo da na blogu ugosti Zmajku - prevoditeljku, poliglotu, svesnu mamu dvoje divnih malih ljudi, blogerku, restauratorku napuštenih parkića, vrsnu kuvaricu i - kraljicu apsajklinga i praktičnih saveta koje čine i vaše zdravlje i zdravlje planete boljim. Kad god ih posetim uvek naučim nešto novo, pojedem nešto predivno i zdravo i oduševim se (i blago postidim nad) urednošću, čistoćom i jednostavnošću kojom odiše njen dom.
Znamo da u Beogradu nema organizovane reciklaže, bar ne na način koji funkcioniše van centra grada... Ok, bar ne na način koji funkcioniše u pravom smislu, uopšte :) Ali bez obzira na to, ne možemo da očekujemo da će neko drugi rešiti naše probleme - posebno ne u domenu smanjenja proizvodnje kućnog otpada i ponovne upotrebe. Zmajkin primer nam pokazuje kako uz mala prilagođavanja na koja se čovek brzo navikne možemo da korenito utičemo na nešto za šta nam se čini da svakodnevno kontroliše nas (zaista, plastične kese u mom špajzu kao da vode sopstveni život, ili mi je tako makar lakše da mislim). Ono što mi se takođe dopada i zašto želim njen tekst na svom blogu, je što za razliku od dobrog dela domaće i globalne "zeleno i zdravo" scene koja vidi izlaz u tome da kupujemo što više, ali "pravih" stvari, Zmajka ima anti-konzumeristički, uradi-sam pristup. I to bez finansijskog iživljavanja - sve je "na budžetu".
Lično sam zaista daleko od Zmajkine efikasnosti i posvećenosti, ali baš zato, pozivam vas da se zajedno udubimo u ovaj tektst i naučimo nešto iz njega.
Zmajka: "Beograd – raj za
reciklažu: kompletan vodič"
Recikliranje stvarno
nije ništa posebno. U današnje vreme kada smo kao planeta premašili svaku
razumnu meru iscrpljivanja sirovina i stvaranja smeća, o recikiranju, tačnije,
o njegovom prvom koraku – sortiranju i odlaganju sirovina za reciklažu, treba
da razmišljamo kao o običnom bacanju smeća. Skoro sve što prođe kroz naše kuće,
završi u Vinči. Najbolje što se tamo može desiti jeste da istruli, a ni to se
ne dešava koliko bismo voleli. Nijedan materijal, osim aluminijuma i stakla, nije
beskonačno „reciklabilan“; jednom će morati da se baci da truli i zagađuje
vodu, vazduh i hranu. Zato je važno da se što manje predmeta koristi, pa time i
što manje baca. Usudiću se da kažem, da bi naša današnja arogancija da tako
lako, bez razmišljanja, pažnje i štednje materije, koristimo predmete za jednu
upotrebu, uglavnom u vidu pakovanja – kesa, flaša, kutija – i individualizacija
prevoza i života – umesto investicije u javni prevoz i negovanje porodične
prisnosti – bila skandalozna našim bližim precima, kao bakama i dekama.
Instinkt da se ništa ne baca nije samo opsesivno-kompulzivni poremećaj. Ima u
tom instinktu i nagona za očuvanje života i sirovina kako bi i naši geni i
vrednosti u našim potomcima, pa sa njima i mi sami, mogli da nastavimo da
postojimo. Za svaku kesu ili kutiju koja nam treba, troši se nafta, struja,
voda i krče se šume. Pride, kese se ne primaju na reciklažu. Možemo ih makar
izbegavati koliko je u našoj moći ili iskoristiti više puta.
A mogu se i
prenameniti, kao ovaj tepih od kesa. Pogledajte kako da od kese dobijete traku,
„vunicu“ koju možete da upletete: http://mojrucnirad.com/heklanje-pletenje-sa-plasticnim-kesama/
3R Deo I - "Reduce, Reuse..."
Pre nego što uopšte dođe do stvaranja smeća, vodimo računa:
- koliko, šta i od koga kupujemo,
- odakle je to nešto doputovalo, (Pringles? Loše. Milka u plastici? Loše. Najlepše Želje iz Kumodraške u papiru i alu foliji? Dobro.)
- šta sadrži,
- šta je utrošeno za njegovu proizvodnju,
- u šta je upakovano (papir i aluminijum, ili plastika);
- pazarimo prvo na pijaci, pa posle u prodavnici, a i na jednom, i na drugom mestu držimo se spiska,
- nosimo svoje
torbice i kutije za sve što kupujemo na meru;
- gledamo da
se dobro organizujemo da spremamo skoro svu našu hranu kod kuće kako bismo
uštedeli novac i ambalažu (http://vitkigurman.com/domaca-zdrava-brza-hrana/), uključujući hleb, jogurt, sokove, čajeve iz
prirode i poslastice:
- zamrzavamo hranu pre nego što se pokvari za drugi put, uključujući narezani hleb, pulpu iz ceđenih voćnih sokova za pite, pulpu iz povrtnih sokova za pite i vegeburgere;
- punimo zamrzivač sezonskom, lokalnom i prirodnom hranom;
- gledamo da
sve kesice i kutije koje ne možemo da odbijemo, koristimo više puta:
- jedemo manje mesa i kuvamo supe od kostiju, povrća i mahunarki;
- primamo polovnu dečiju garderobu i opremu od prijatelja sa većom decom i dobro raspoređujemo onu koju dajemo (da nikog ne pretrpamo);
- ne koristimo teške hemikalije za kućnu higijenu, već deterdžent za sudove, sodu bikarbonu i alkoholno sirće, a njihove ambalaže gledamo da ponovo iskoristimo. Za pranje veša takođe pazimo na količinu deterdženta, mešam ga sa sodom bikarbonom, a umesto omekšivača i protiv kamenca, sipam to sirće.
- kozmetika nam je takođe minimalistička, a umesto svih krema i losiona koristimo Kokosovo ulje ceđeno u Srbiji, pakovano u običnim teglama koje posle koristimo za zimnicu.
- kao što možete zamisliti, bebe smo povijali uglavnom u platnene pelene, https://zmajka.wordpress.com/2015/07/06/pranje-platnenih-pelena-i-svega-ukakanog/
- ja
koristim udobne, perive menstrualne uloške i higijenske maramice. Maramice
držim na ključnim tačkama: po džepovima, u kuhinji, spavaćoj i kupatilu: http://www.wikihow.com/Make-a-Substitute-for-Toilet-Paper; a nisam se ni pretrgla od tuširanja: u
skladu sa ekološkim načelima, i ličnu higijenu održavam „lokalno“ i „održivo“,
tj prema potrebi pojedinih delova ;)
- Određenu garderobu ponekad samo prebrišemo vlažnom krpom i ostavimo je da se provetri. Tako se troši manje vode i struje i deterdženta za njeno pranje, a i ribice u Crnom moru pojedu nešto manje sapunice.
- Zavrnemo radijatore u sobama u kojima trenutno ne boravimo (na centralnom smo grejanju).
- Izbegavamo korišćenje lifta i paljenja svetla u ulazu, kada je to moguće;
- Po
žardinjerama i ispred terase sadimo, osim muškatli, drveće i povrće. http://www.wikihow.com/Plant-a-Walnut-Tree http://www.diyncrafts.com/7137/food/35-easiest-container-pot-friendly-fruits-vegetables-herbs
- Evo šta i kako
recikliramo: Za početak, reciklaža putem namenskih kontejnera, u koje idu:
- Plastične flaše (ne smeju biti masne), imaju oznaku PET, ili PETE. (Od njih se mogu i praviti neka čudesa, kao ovo: http://www.najboljamamanasvetu.com/2012/04/kreativne-ideje-za-reciklazu-plasticnih-flasa/ )
- Aluminijumske limenke od pića i hrane (recimo, od mačije hrane; moraju imati oznaku MET ili ALU i biti proprane, što meni nije teško, u suprotnom se može desiti da opet završe u Vinči. Neke limenke sa oznakom FE ili ACC bolje dati u staro gvožđe zajedno sa žicom, ofingerima, spajalicama, nekim igračkama i ekserima, jer nisam srela informaciju da li komunalno preduzeće reciklira ostale metale. Spisak firmi koje primaju metal na reciklažu: http://www.yellowpages.rs/sr/sekundarne-sirovine/beograd )
- Beli, ispisani papir i karton (ne sme biti previše obojen, jer u suprotnom neće moći od njega da se dobije svetao, upotrebljiv papir. Takođe ne sme biti masan i prljav od hrane jer može oštetiti liniju za reciklažu.)
- Tetrapak kutije od mleka, jogurta i sokova (proprano i suvo da se ne usmrdi)
Pranje limenki od hrane i kutije od mleka oduzima svega nekoliko
sekundi, ostavim ih da se osuše pored sudopere, pa stavljam sve zajedno u jednu
kesu (a umesto te jedne zbirne kese, mogu se puniti tri:
jedna za PET, jedna za papir, jedna za MET), koju praznim u kontejnere osmougaone osnove namenjene ovakvom otpadu
kojih ima po centru grada (kesu vrati kući <3 ). Nama
je ova lokacija na Senjaku kod pijace najzgodnija
To mi dođe jednom nedeljno
ili ređe, u zavisnosti od veličine kese. A može i dve, naravno. Ili tri.
Nisam još uživo videla namenski kontejner za tetra pak, što je jedan od razloga što koristimo one zbirne u centru. U međuvremenu, „Delhaize Srbija" sa "Sekopak"-om, postavljaju eko ostva i u "Maxi" prodavnice za sve glavne sirovine, i to će biti super.
Nisam još uživo videla namenski kontejner za tetra pak, što je jedan od razloga što koristimo one zbirne u centru. U međuvremenu, „Delhaize Srbija" sa "Sekopak"-om, postavljaju eko ostva i u "Maxi" prodavnice za sve glavne sirovine, i to će biti super.
Kontejneri za svaku od ovih vrsta materijala posebno nalaze se na više
mesta u gradu, a spisak možete pronaći ovde: http://www.ekokutak.zivotinje.rs/single.php?alias=evropa-nam-cuva-prirodu&id=10178 . Ima ih čak na više mesta nego što sam se
nadala.
- Čepovi se mogu i donirati, recimo ovde: http://cepzahendikep.org/distributivni-centri/ ili http://cepomdoosmeha.org.rs/ .
- Kesice od namirnica, kao na primer od smrznutog povrća, kafe, ovsenih pahuljica, sočiva, mleka, napravljene su od PE (polietilena, obično HDPE ili LDPE) ili PP (polipropilena). Kada više ne možete da ih drugačije iskoristite, pronađite na Internetu svog lokalnog skupljača sekundarnih sirovina i dogovorite primopredaju, kao na primer http://www.ratexcomerce.co.rs/sirovine.html na Voždovcu, http://www.hemija.rs/pima-doo.html na Novom Beogradu, http://www.reciklazaplastike.rs/otkupplastike.html na Karaburmi ili neki drugi, recimo ovde: http://www.yellowpages.rs/sr/sekundarne-sirovine/beograd
- Staklo – tegle, flaše, krhotine (bez keramike), može se ubacivati u namenske cilindrične kontejnere koji se nalaze po gradu. Kad se slomi čaša, skupim u jednu kesicu koju ispraznim u kontejneru za staklo kod Vera. Staklene flaše i tegle čuvam, u njima pravim sokove, nešto hrane, a uglavnom ih vraćam mojim roditeljima da ih napune kojekavim divotama :) . Raspitajte se po rođacima, sigurno nekome trebaju za zimnicu, a uz to imate priliku da negujete familijarne odnose i da ulepšate nekome dan :)
- Drvo: ostatke dasaka i slično damo prijateljima koji lože za ogrev.
- Tekstil –
prekrajam, prerađujem, menjam, prenamenjujem, koristim kao maramice i krpe,
dokle god mogu da smislim šta ću s nekim predmetom. Ništa bez zlatnih ruku
krojačice iz kraja. Garderobu
za odrasle (mlade) u odličnom stanju dajem u http://www.centarzvezda.rs/ na Bežanijskoj Kosi.
Zimske jakne dajem u http://www.prihvatiliste.rs/potrebne-stvari.html kod FPNa.
Ćebad, posteljinu i peškire u dobrom stanju dajem u http://www.nadji.info/rs/prihvatiliste-za-odrasla-i-stara-lica-kumodraska-beograd/ve80531/ . Preko puta službenog ulaza u Soko Štark.
Dečiju garderobu, igračke i pribor u stanju u kome bih ih ja primila, dajem u http://www.zvecanska.org.rs/ .
Kada se garderoba više ne može popraviti, do sada bih ga nosila u radnje
H&M na reciklažu. Oni je srdačno prime i daju mi kupon za 15% popusta na
jednu stvar iz „nedizajnerskih“ kolekcija. Dovoljne su, recimo, dve-tri majice
za jedan kupon, ali ta količina mora biti u posebnoj kesi. Može se odneti više
kesa sa po manje garderobe, i dobije se više kupona zauzvrat. I ljubazan osmeh.
Ova opcija mi ne seda baš dobro, jer sumnjam da se tekstil šalje za daleki
istok u „sweatshop-ove“ ili pak, ne. Ipak. Radije sarađujem s lokalcima, kako
bi se podstakla domaća privreda i očuvale radnjice po kraju i neki zanati.
Istraživajući za ovaj članak (zanimljivo je kako kucanje nekog termina u
brauzer smatramo „istraživanjem“!) našla sam na https://sites.google.com/site/zenskicentarue/ekonomsko-osnazivanje-zena/reciklaza-tekstila , dakle sledeću turu šaljem njima. Garderobu
takođe primaju i https://www.facebook.com/zelenirc/?fref=pb&hc_location=profile_browser.
Po gradu ima namenskih kontejnera za polovnu odeću i obuću – jedan
stoji, na primer, na Crvenom Krstu.
Što se kupovine garderobe tiče, prednost dajem manjim radnjama kao
Context i slično, veš nam je iz Arilja, farmerke iz Novog Pazara, a trenerke iz
Pančeva.
- Obuća: koristim usluge obućara. Ako nam nešto od obuće više ne treba (deca su prerasla), poklanjamo ili doniramo. Ili ostavimo obućaru. Znam da neće imati srca da ih baci, a da može da ih popravi i nekom pokloni.
- Nameštaj i drugi predmeti za kuću: ako se ne može popraviti, prepraviti, prenameniti - uvek ima neko kome treba, a ako ga ne nađemo, onda pozovemo http://www.retocentar.com/poslovi/
- Knjige: ne ustručavam se da poklonim knjige koje najverovatnije više neću čitati. Poklanjam ih lokalnoj biblioteci, ili prijateljima. Skripte i udžbenike s fakulteta sam odnela na fakultet i ostavila da ih uzmu studenti kojima možda trebaju.
- Ulje od prženja: kada se već prevarim i ipak pržim krompir umesto da ga pečem, ohlađeno ulje sipam u tetrapak kutiju od mleka ili jogurta. I stavim ispod sudopere da čeka. Kada skupim količinu koju više ne mogu ili ne želim da držim ispod sudopere, pozovem http://reciklazajestivogulja.mirandre.com/reciklaza-jestivog-ulja/beograd , ili http://biodieselserbia.com/ , ili http://www.esotron.rs/kontakt.html , ili https://www.facebook.com/ADW-Reciklaza-329412330520835/, i ugovorim primopredaju.
- Elektronski otpad: sve što se ne može popraviti i pokloniti, tojest pokvareni telefoni, televizori, prevaziđeni mp3 plejeri, punjači koji ne pune, sijalice, i mnogo toga drugog, primaju ovi dobri ljudi: http://setreciklaza.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=78&Itemid=2 . Još dolaze na adresu i daju vam pare za krš i treš. Hteli vi to ili ne.
- Baterije: pre svega, izbegavam uređaje (čitaj igračke) na (jednokratne) baterije. Kada se baterija isprazni, ta igračka postane parent – friendly. Tiha. Nećeš da se igraš s njom? Još bolje. Ide nekom drugom roditelju-sapatniku. Poneka podmukla baterija koja nađe put u našu kuću, stavljamo u jednu kesicu, koju ispraznimo u namenske korpe u Tempu i u ponekom Maksiju, kada se setimo da je ponesemo. Maksi i Tempo stalno imaju neke reciklažne akcije, kao Mini reciklažna ostvra http://www.ekapija.com/website/sr/page/1487256 i Vašu ambalažu u reciklažu: http://www.energetskiportal.rs/akcija-vasu-ambalazu-u-reciklazu-u-tempu/ .
- Nekuvane, iseckane ljuske od povrća i voća, ostaci čaja i soc od kafe, zajedno sa malo trave ili lišća, malo stare zemlje iz saksija i poneku smrvljenu ljusku od jaja, stavljam u bušne kutije koje mi daje prijateljica jer su njoj poslovni otpad, i od njih pravim kvalitetan kompost za saksije. Ovo lepo zvuči, jelda :) Nije mi uspelo iz prvog puta i proces je osetljiv i nije tako brz kao što se može pročitati, ali po principu pokušaj-greška-korekcija postajem sve veštija i sve je lakše. http://www.wikihow.com/Compost
- Ako smatram nešto suviše skupim da bih ga poklonila, pokušam da ga prodam na Kupindu.
Čudno mi je da o našem
smeću i stvarima pišem članke. Plašim se da ovaj način funkcionisanja može
čitaocu izgledati prenaporan, ali lako je na njega se navići. Može čovek da
pomisli da je naša kuća skladište za kutije, ali baš suprotno tome, rasterećena
je suvišnih stvari. Kada doniram, nema onog osećaja da je šteta da se baci, već
se radujem da će je neko koristiti, a meni osloboditi životni prostor.
