Najava: Majmunče na Eko Festu!

Mislili ste da je Majmunče odbeglo odavde, na neko lepo šumsko stanište?

Greška! Nije. Bar ne još :)

I veliko mi je zadovoljstvo što povratak dolazi uz učešće Majmunčeta na četvrtom Eko festu, u organizaciji Zelene Omladine Srbije!

Program festivala

U okviru izložbe, koja će se održati sutra od 17-19h, biće predstavljeni i naši podmetači od zaštitnih diskova.

Razne, razne podmetače od diskova :)

Svratite!

Mali teaser :)

Moderna kinologija

Nekako... ubada :D

izvor: Prijatelji životinja

Napravite kućicu za pčelu zidaricu

Ovaj tekst napisan je maja 2010. godine na blogu Space Scarab, po pojavljivanju pčela zidarica na našoj terasi (fotografije sa pčelom i gnezdom u rupi u stolu). Negde pred kraj marta 2011. njeni potomci (5-6) su se uspešno izlegli i odleteli u čađavi svet. Ove godine smo napokon odlučili da im napravimo pravu "kućicu". Uputstvo za pravljenje pronaći ćete na kraju teksta iz 2010, koji u čast zidarica koje će se, nadajmo se, naseliti kod nas, ponovo objavljujem ovde na Majmunčetu.

Usvojite pčelu!

Momentalne asocijacije na pčele su organizovanost, košnice, velike količine meda i po koji ubod žaoke. Međutim, postoje i vrste pčela koje žive radikalno drugačije.


Solitarne pčele (par stotina vrsta naseljava Evropu) žive, kao što im ime nagoveštava, pojedinačno. Neke se gnezde u grupama, ali bez ikakve socijalne organizacije. Ne proizvode med ni pčelinji vosak. Nisu agresivne i poseduju vrlo krhke žaoke – pokušaće da vas ubodu jedino ako ih direktno maltretirate (gnjavite u rukama). Odlični su oprašivači biljaka, pa ih ta osobina, plus činjenica da su bezopasne, čine idealnim „zaposlenima“ u baštama i voćnjacima. A ono po čemu su možda najinteresantnije je zanat koji kriju u svojih šest nogu - konstrukcija gnezda. Neke kopaju kanaliće u zemlji, neke traže rupe u drveću koje potom bukvalno doziđuju, a neke seku lišće i od njih sklapaju jaslice za svoje potomstvo.

Pčele zidarice, roda Osmia (eng. Mason bees) se gnezde tako što izaberu odgovarajuću šupljinu u drvetu ili na zgodnom zidu. Zatim počinju da donose blato i marljivo „zidaju“ komorice u koje će položiti jaja. Svaku komoricu opremaju i zalihama hrane – gromuljicama polena, koje će larve koristiti tokom svog razvoja. Na kraju sve to zapečate sa nekoliko slojeva blata i odlete u svoju sledeću roditeljsku misiju.

Pčelicama koje žive u urbanim sredinama nije uvek lako da pronađu odgovarajuće mesto za gnežđenje. Možete im u tome pomoći – praveći im mesto za gnežđenje na deliću vaše, ljudske teritorije. Za uzvrat će biti vredni oprašivači, ukoliko gajite cveće, ili bar biti izuzetno interesantni subjekti za posmatranje i fotografisanje. 

Izuzetno je jednostavno – možete izbušiti rupe u nešto debljem komadu drveta, ili po ličnom nahođenju naslagati svežnjeve bambusovih ili bilo kojih drugih šupljih grančica ili cevčica. Ukoliko je kućuca izložena kiši, poželjno je ubušiti rupe vrlo blago na gore, da se ne bi zadržavala voda. Primeri koje vidite su jednostavni i prirodni, ali možete pustiti mašti na volju i napraviti prave drvene pčelinje zamkove...

Postavite vašu kućicu za pčele u dvorište ili na terasu, na letačima lako dostupno, svetlo, ali ne ekstremno osunčano mesto. Pčele će već same pronaći put do njih. Praviće gnezda tokom maja, a verovatno i duže, sve do početka ozbiljnih letnjih vrućina. Potpuno zaštićene unutar svoje rezidencije, larve će se razvijati tokom leta, a onda se učauriti i tako prezimeti. Tek početkom sledećeg proleća ćete imati prilike da vidite novu generaciju (ukoliko se nađete pored kućice u pravo vreme), koja će ubrzo pošto se navikne na svetlost i prosuši krila, odleteti u beli svet. Zahvaljujući Vama.

Jedna beogradska zidarica (Osmia sp.) je izabrala šupljinu u našem starom drvenom stolu...

... a ovo je konstrukcija sa štapovima trske, već dugi niz godina u upotrebi u jednoj vikendici.

Poražavajuće veliki broj vrsta je pod pritiskom urbanizacije. Neke su potpuno istisnute iz gradova, a onima koje su uspele da opstanu u surovim uslovima (čast izuzecima – bubašvabama, glodarima i golubovima) svakako nije lako. Zato je svako drvo, svako zeleno parče gradske zemlje i svaka sitnica koju ljudi mogu učiniti da pomognu - od izuzetnog značaja. Uostalom, ako ptice zaslužuju kućice – zašto ih ne bi zasluživali i najvredniji među insektima?

Dodatne informacije o solitarnim pčelama i kreativnim rešenjima kućica možete pronaći na sledećim linkovima:

http://www.insectpix.net/ - opšte informacije o različitim vrstama solitarnih pčela i kućicama koje možete napraviti.

http://solitarybee.com/blog/ - odličan blog na kome je akumulirana značajna količina saznanja, iskustva i vizuelnog materijala o "udomljavanju" solitarnih pčela. Zanimljive ideje kako napraviti kućice pogodne za posmatranje i fotografisanje larvi.

http://www.foxleas.com/bee_house.htm - dovoljno detaljne instrukcije i saveti u vezi konstruisanja kućica.

Kako smo napravili naš pčelinjak?

Za pravljenje kućice za zidarice zaista vam nije potrebno mnogo, ni materijala ni vremena:

1. Bambusova ili obična trska (vodite računa samo da nije tretirana insekticidima), šuplja i prečnika dečijeg ili tanjeg ženskog prsta... Ma znate već kolike su pčele :))

2. Glinena saksija (zbog debljine zidova, glinena je više termoizolujuća od plastične - larve/lutke ipak treba da prezime tu)

3. Gumica ili parče kanapa (jedna ili dve, ne više), da drži štapiće trske zajedno.

4. Stara papirna kesa ili pak papir.

5. Testera (pretpostavljam da može i jak reckavi kuhinjski nož), za sečenje trske.

- Trska se iseče na komade čija dužina zavisi od dubine saksije. Pri izboru same saksije vodite računa da pčele ipak vole dublje kanale. Naši štapići imaju nekih 13 cm, iskreno se nadam da je to dovoljno. U svakom slučaju, bolje duže no kraće.

- Isecite onoliko štapića koliko staje na dno saksije (koje je uže nego rub). Povežite određenu količinu labavo gumicom i dodajte još po potrebi. Ovo naglašavam jer je tska glatka i vrlo se lako razleti iz vaših šaka.

- Iscepajte papirnu kesu na polovinu, trećine ili četvrtine (po visini), zavisno od veličine. Ne moraju biti velike kao ova na slici. Jedan list papira stavite na dno saksije, tako da prekrije rupu ako je saksija ima (upotrebne saksije za biljke ih uvek imaju, dekorativne saksije "ulošci" ne). 

- Stavite svežanj trske u saksiju, a zatim delovima kese oblažite prostor oko njega, sabijajući papir da bi dobro fiksirao trsku. 

Finalni rezultat:

Nisam sigurna kolika je potreba za kiseonikom larvi pčela i koliko su trske i glinena saksija vazduhopropusne, pa sam za svaki slučaj iglom dodala po koju rupicu u papirni čep na rupi saksije. Inače, saksijsku rupu sam izblokirala da bih koliko-toliko onemogućila pristup drugim beskičmenjacima koji mogu naškoditi pčelama. Ni pčele zidarice nisu pošteđene svakojakih parazita (bilo da su osice, muve ili grinje).

Postavite kućicu na svetlo mesto, ali koje nije jako osunčano. 

Prve pčelinje posetioce možete očekivati negde od kraja aprila do početka juna.

Zlo nije posebno

Zadojeni crnim hronikama policijske države, podsvesno smo istrenirani da uvek tražimo sumnjivo lice. Nekoga ko odudara, ko je "čudan", ko je "lud". Osmotrimo ga, a zatim mu misaono pripišemo određeni zločin za koji smo čuli da se dogodio. Međutim, realnost je mnogo strašnija od ludila. Ako se malo bolje zagledamo u nju, shvatamo da zlo izbija upravo iz naše današnje normalnosti.

*

Prvo smo se mimoišli sa Psom, lokalcem sa slomljenom i čudno zaraslom vilicom, dobricom koji niti laje, niti koga dira. Obično leži, na trotoaru, teško diše i ljubopitljivo posmatra okolni svet. Baš kao i tad.

Zatim smo se mimoišli sa Gospođom - potpuno prosečnom, skromnom sredovečnom ženom, koja bi mogla biti i vaša komšinica, šalterska službenica, medicinska sestra, kasirka. Mogla bi biti bilo ko.

Gospođa na svom putu susreće Psa. Počinje gnevno i pogrdno da viče i šutira oveći grumen zemlje pravo na njega. Dok on u potpunoj defanzivi beži između obližnjih automobila, upućujem Gospođi protest, više molećiv nego grub:

"Nemojte da ga šutirate molim vas! Pa vidite da je bolestan".

Ona se okreće, uz osmeh:

"Znam, ali smrdi tu."

Pa zatim: "Ma znam ja, nisam ja njega šutnula, samo sam grumen...". Tuc-muc. Defanzivno i ljubazno tuc-muc. Nekako normalno.

Iako ga nije povredila, to što je Gospođa uradila psu koji jedva diše je čisto zlo. Iskazivanje nadmoćnosti nad stvorenjem koje ne može da uzvrati, a verujem da to ne bi to učinilo čak i da jeste u mogućnosti. Čija je jedina greška bila što u tom trenutku postojao na tom mestu i što postoji uopšte. I što je vidno onesposobljen da se brani, takoreći bespomoćan.

A naša Gospođa je bila tako obična.

Nešto mi govori da će je moj komentar podstaći, ne da se zamisli nad svojim impulsom, već da sledeći put svojom, običnom, prosečnom, normalnom sredovečnom nogom zama'ne još jače, pod uslovom da ne bude nikoga u blizini. Iskreno se nadam da grešim, ali mislim da je shvatila da samo treba biti oprezniji.

Sejanje tog "normalnog zla" me uvek podseti na jednu strofu, a najviše njen poslednji stih:


Now, with all these cameras focused on my face
You'd think they could see it through my skin
Looking for evil, thinking they can trace it, but
Evil don't look like anything

(Okkervil River - Westfall)

Zlo ima običaj da stvara zlo, pa zato suočeni sa njim postajemo besni i bezosećajni - što je samo na korak od zla. Podla greška. Zato ovakvi događaji ne treba da obeshrabre, već da podstaknu.

Svako može da bira, svakoga dana, da li će stvarati dobro ili zlo. Ako je zlo veliko - vi se lično potrudite da učinite Dobro većim, što većim. Bitno je da osluškujemo šta je ono što negujemo i da ne budemo lenji.

Weed Power!

U baštici je ove godine promenjena kompletna strategija gajenja biljaka. Nije knjiška, već potpuno eksperimentalna, jednostavna i vođena dobrim osećajem. Nova filozofija bi se mogla rezimirati kao "previše pomoći najčešće odmaže".

Prošle godine sam radila sve po klasičnim hortikulti pravilima. Žardinjera je redovno plevljena od samoniklih biljaka, u narodu poznatijih kao korov :) Biljke su prihranjivane kvalitetnim komercijalnim đubrivima u propisanim dozama, orezivane i sve. Međutim, sredinom proleća i do kraja leta sledi prava katastrofa u vidu najezde crvenih paukova (grinje roda Tetranychus), koji su što desetkovali (pobili mi SVE suncokrete), što unakazili dobar deo biljne populacije. Ovo nije ništa čudno, ako uzmemo u obzir da su im idealna što suvlja i toplija staništa - baš kao što su to gradske južne terase, baš kao što je naša. Zatim su biljne vaši postale više nego ješne i samostalno ubile dve biljke, druge oslabile. S obzirom da sam apsolutno protiv upotrebe pesticida/insekticida, pre svega zbog štete koje mogu naneti ostalim, a često korisnim stvorenjima, ratovanje se uglavnom svodilo na ručno skupljanje (čitaj: gnječenje) i prskanje rastvorom belog luka (koji tera kako naše, tako i ove fitovampire). Bila je to duga i kr... hemolimfna borba.

Od pomoći je bio predatorski živi svet - recimo, pauci skakači (o nesebičnoj pomoći paukova ovde je već pisano), nekolicina "gostujućih" bubamara i drugi. Međutim, gotovo niko od malih pomoćnika se nije zadržavao dugo u žardinjeri - iako grinjama odgovaraju suvi, topli i oplevljeni uslovi odgovaraju grinjama i vašima, bilo je očigledno da ne odgovaraju nikom drugom, a pogotovo ne pozitivcima.

Ljubičica ušuškana među drugim biljkama i montiranom pokrovnom grančicom jele
(ljubičice nikako ne vole direktno sunce juga)

Izuzet od kataklizme bio je jedino desni deo žardinjere, koji je bio daleko slabije plevljen i gde sam ostavila niskorastuću travu i slične samonikle "patuljke" koji su se tu zatekli. Šteta od crvenih paukova je bila daleko manja, a gajene biljke normalno su se razvijale i cvetale sve do prvog mraza. Očigledno da je "korov" stvorio uravnoteženije uslove - vlažnije, sa manjim temperaturnim ekstremima i većim biodiverzitetom - kakvi manje odgovaraju štetnim stvorovima. Jedan jedini suncokret koji je doživeo cvetanje bio je upravo tu. Čak i u skučenim i izmenjenim uslovima kao što je gradska žardinjera, pustiti prirodu da sama uspostavi svoja pravila je izgleda najbolje rešenje za sve.


Zato ove sezone primenjujemo nove mere:

1. Pokrov od suvog lišća, grančica četinara i suvih baštenskih biljaka napravljen je zimus, pre svega radi zaštite višegodišnjih biljaka od velike hladnoće. Slično sam radila i prošle zime, ali sam pokrov uklonila na početku sezone, da raščistim površinu za sađenje, kao. Raščišćavanje nema mnogo smisla - pokrov (a) štiti zemljište od isušivanja i ispiranja i poboljšava njegov kvalitet kako postepeno truli, (b) pruža mladim, nežnim biljkama zaštitu od jakog sunčevog zračenja i (c) predstavlja stanište korisnih beskičmenjaka - na ovo mi je posebno skrenulo pažnju kada sam zimus u suvim cvetovima hrizantema pronašla larve Syrphidae (pčelolike muve), koje su inače veliki žderači biljnih vaši. Teoretski, pokrov bi mogao da pomogne i štetočinama da prežive, ali nedostatak pokrova u prethodnim godinama im svakako nije smetao...

Ko to laže, žardinjera mala? Hrizanteme, drvce, karanfilići i divljakuše

2. Nema plevljenja niskorastućeg "korova" - ovakve biljke puštam da slobodno rastu, krateći ih samo ako počnu previše da guše neku gajenu biljku. Ovo ima nekoliko prednosti:
- Biljke čuvaju vlažnost zemljišta i sprečavaju usijanje žardinjere na direkntom suncu - dakle, uskraćuju crvene grinje za dva najznačajnija im razvojna faktora.
- Povećavaju opštu biološku raznovrsnost u bašti - pružaju mikrostanište i pogodne uslove za korisne insekte, pauke, stonoge. Veća biološka raznovrsnost = veća mogućnost da se uspostavi prirodna ravnoteža = zdravija bašta.
- Same su izrazito otporne na štetočine, pa ih ne privlače.
- Imaju sitne listove, cvetove i semenke, pa ne bi trebalo da troše mnogo hranljivih materija u svrhu stvaranja istih.

Za sada ne deluje da gajene biljke i malo zaostaju u razvoju zbog svojih divljih komšinica. Pratim kakva će biti situacija kada dođe do cvetanja, koje je pogotvo prehrambeno zahtevno za gajene kultivare.

Ako neka divljakuša previše guši domaću biljku, malo je ošišam. Planiram da određene biljke uklonim ako nešto drugo bude trebalo da dođe na njihovo mesto, ali nikako bez preke potrebe.

Ni ruža se ne buni u korovskom komšiluku

3. Prihrana: humus + "diskretno đubrenje" - kod svih višegodišnjih biljaka dodat je humus, a svako drugo-treće zalivanje u vodu dodajem prihranu, ali "diskretno" - u 10-20 puta manjoj koncentraciji od propisane, ponekad još manje, gotovo simbolično. Ideja je da vodu samo "prstohvatom posolim" i tako je malo obogatim hranljivim materijama, ali ne u meri koja dopinguje biljku i tera je u ubrzan razvoj. Ne znam koliko ovakvo đubrenje uopšte ima efekta, ali sve biljke lepo napreduju prirodnim tempom - nisu se iscrpljene kao prošle godine kada sam ih dopingovala opet po klasični pravilima (što se pride jako dopada i štetočinama). No uskoro i onako prelazimo na Slavol, koji jako cenim i stoga mu se radujem.

4. Često zalivanje same terase - da bi se koliko toliko podigao nivo vlažnosti koja odbija crvenu napast. Opet ponavljam, terasa je na južnoj strani, tako da usijanje ume da bude veliko.



5. Svakodnevno praćenje svih dešavanja u bašti.

Dosadašnji razvoj dešavanja: i pored lepog vremena koje im jako pogoduje, od početka godine sam našla čitave 2 (DVE) biljne vaši! Iako imaju dosta sočnih izdanaka hrizantema i ruža, da im enzimi pođu na mandibule. Jednostavno ih nema. I dalje mi deluje neverovatno.

Mada, kad vidim nekoliko ovakvih baja kako se vešto veru po biljčicama i grančicama, više nije tako neverovatno :)

Arhineprijatelja crvenu grinju tek čekamo da promoli pipke destrukcije.

* * *

U suštini sam nikad zadovoljnija bašticom. Ako se slučajno desi da preskočim zalivanje jedne večeri, znam da će, za razliku od svih ostalih oplevljenih godina, zemlja ostati dovoljno vlažna da biljke neće klonuti. Praćenje živog sveta po bašti još je zanimljivije, jer sada zaista ima prostora da se razmaše po svojim biljnim mikrostaništima i znam da je tu jer su uslovi odgovarajući, a ne samo prinudno i trenutno, tražeći hranu. Jednostavno se oseća da ovakav sastav daje jaču potporu lokalnoj fauni, a gajene biljke se ne bune. "Vuk sit i ovce na broju" :)

A naravno, to da "korov" ne može biti izuzetno dekorativan je čista zlobna predrasuda...

Putešestvija mrava (E. Nazarov, 1983)

Predivna entomoanimacija!
(via Myrmecos)

Zašto zasaditi baštu?

Majmunčetov manifest o negovanju života

Naš svet ubrzava na svom destruktivnom putu, mahnito leteći ka konačnom kraju. Pritom ne mislim konkretno ni na ekonomsku, niti na političku, ni na ekološku situaciju. On zbirno i u svim oblastima postaje zaodenut u izrazito crno-belo ruho. Nijanse sive se gube, a o mogućnosti jarkih boja da ne govorimo.

Šta je zajedničko učestalim trovanjima pasa i ptica, svim delima monstruoznog nasilja nad životinjama, besumučnoj seči drveća i bahaćenju nad zelenim površinama? Ovde se više ne radi o "specizmu", o problematičnosti postojanja nekog konkretnog bića. Radi se o mržnji prema samom životu.

Mržnja prema biljkama i životinjama skriveni je pokazatelj i mržnje prema drugim ljudima, svojim bližnjima i prema samome sebi. Međutim, iskaljivanje sopstvenog očaja na pripadnicima iste vrste rizično je i strogo kažnjivo. Samim tim zahteva i dozu bolne i bolesne odvažnosti kakvu retko koji očajavajući čovek sebi priušti. Ali devijantna glad za smrću i dalje vri u pomračenome, kipti, da bi se na kraju negde i na nekoga neminovno prelila.

Zato su svaki otrovani pas i golub i svako izlomljeno drvo ujedno i smrt našeg nastranog roda. Mržnja prema životu i prema živome, iskazana na slabijem, na onome koji se ni ne brani. Čija živost, životnost i radost postojanja tako provocira i tišti one u duši odavno umrle.

Upravo je zato negovanje bašte - ukrasnih biljaka ili "korova", nebitno je, u samo jednoj žardinjeri ili čak samo jednoj saksiji, toliko značajno i gotovo sveto - jer predstavlja negovanje života samog.

A ako neko zgazi vaš cvet peti, pa šesti put, vi ga posadite i sedmi put. Jer život se lako obnavlja, dokle god postoji neko ko voli i brine i ko se sa njim saživi. A tada, taj Neko i sam postane življi nego što je bio. Kroz  druge oblike jednog života, on istinski zaživi. 

(na fotografijama su detalji iz naše bašte-žardinjere, sezona 2011.)

Proširite znanja o kucama i macama

(... a i o krznašicama i laboratorijskim životinjama).

Udruženje "Feniks" na svom sajtu ima novu sekciju - Kampanje i edukacija, gde možete pronaći i preuzeti veoma informativne, korisne i slatko grafički upakovane materijale. Za sada, tu su 4 letka sa zaista dosta informacija, kao i najsvežije iz Feniks štamparije (figurativno, naravno da Feniks nema štampariju :)) - priručnici "Pas je stigao! A šta ćemo sad?" i "Usvojili smo macu! A šta ćemo sad?".

Priručnici su napisani tako da pomognu pre svega novopečenim vlasnicima, ali i onim potencijalnim, kao i onima sa iskustvom, da se snađu u novom - vlasničkom - poglavlju svog života. Pokrivene su teme od neophodnog inventara, preko vaspitanja i socijalizacije, pa do incidentnih situacija i specifičnosti koje sa sobom nose različiti uzrasti životinja.

Dakle, ako nemate ljubimca - pomoći će vam da steknete predstavu o tome kako je biti vlasnik psa ili mačke i kakve se odgovornosti podrazumevaju.
Ako ste već vlasnik, bilo "zelen" ili "sa kilometražom" - sigurno ćete pronaći neki koristan savet.

Svi materijali su potpuno besplatni, kako za elektronsko preuzimanje, tako i za fizičko, ako naletite na štampane primerke :) Takođe registrovani su ne pod klasičnom ograničavajućom copyright licencom, već pod Creative Commons BY-NC-ND 3.0 Srbija licencom (klik na link za detalje). Ovo znači da ako, recimo, udomljavate kucu ili macu, možete slobodno štampati priručnike i/ili flajere i pokloniti ih novim vlasnicima uz novog ljubimca. Ili da obradujete prijatelja-vlasnika četvoronožca. CC licenca podrazumeva da navedete (tj. ne izostavite) imena Društva i autora, kao i da ne menjate ništa na svoju ruku. Uz poštovanje ovih prostih zahteva, materijale slobodno možete (i poželjno je da ih) distribuirate do mile volje.

Leci i priručnici na tribini "Usvoji kućnog ljubimca!" u DoB-u + knjiga "Njegovo veličanstvo kućni ljubimac" (Tamara Džamonja-Ignjatović, Kreativni centar, prva s leva)...

...kao i na akciji uDOMljavanja prošlog meseca (obe fotke iz Feniks FB galerije)

Svi fajlovi su u PDF formatima, u rezoluciji za štampu. Još jednom, možete ih skinuti na stranici Kampanje i edukacija.

A da su čitani - čitani su... :)

Nahranite ptice iz kraja (2)

Ako ste propustili - DEO PRVI

Ili ti: kako je prošlo pravljenje kolača za ptice:

Potrebno je: nekoliko kalupa (šoljice ili slično, što pritom neće pući u zamrzivaču; preporučujem da budu manjih dimenzija, čak možete napraviti mini kolače u većem kalupu za led), papir za pečenje, svinjska mast, zrnevlje i kanap.

1. Papir isečete na pravougaone delove koji odgovaraju veličini šoljica (papir treba da potpuno oblaže šoljicu iznutra i da viri izvan ivice);
2. Napunite ih mašću (koja će se raskraviti na sobnoj temperaturi), a potom u nju umešajte zrnevlje:

3. Napravite omče od konopca. Čvorovi na kraju služe da bi se kolač bolje vezao oko omče. Napravite ih još više nego na ovoj slici:

4. Omčicu gurnite u kolač, skroz do dna kalupa i dobro ga "ušuškajte" okolo mašću.

5. Ostavite u zamrzivaču nekoliko sati, najbolje preko noći.
6. Kada se kolači stegnu, iznesite ih napolje, izaberite drvo/žbun, uklonite papir i okačite na granu, što više - to bolje. Napomena: stegnut kolač ne smete dugo držati u rukama pri postavljanju, jer će ga toplota vašeg tela raskraviti. Servirati na temperaturama ispod 0 stepeni C.


Psi.Es: Napušteni psi su u veoma teškoj situaciji što se tiče gladi. U ovom članku (klik!) Nemanja Jovanović, veterinar i kinolog, rekao je par zaista poučnih i korisnih stvari, pogledajte. Samo lepo bi bilo da su i novinari pokazali malo ljudskosti i gnusno senzacionalistički naslov promenili u "Molba: Nahranite gladne pse lutalice".

Animal Joy... oh joy!

Shearwater - Animal Joy (Sub Pop records), izašao je danas.

To je to. Savršen album za vašeg unutrašnjeg prirodnjaka (pogotovo ako on više pripada Pančićevoj / Fabre-ovoj / Audubon-ovoj eri nego savremenoj).

Iako je Jonathn Meiburg, frontmen benda, mnogo više ornitolog nego primatolog, Majmunče se ne da otrgnuti iz hipnoze izazvane ovim predivnim delom.

Spot za Breaking The Yearlings :




I streaming celog Animal Joy, uz više nego prigodne fotografije Nicholas Kahn-a:



Uživajte.

Nahranite ptice iz kraja!

Srbija i najveći deo Evrope hiberniraju pod debelim snežnim nanosima. No brojna bića s kojima delimo staništa nemaju izbor da se šćućure u bezbednim jazbinama, a kamoli toplim stanovima. Pod smetovima moraju da nađu još više hrane nego inače, ne bi li uspeli da održe temperaturu tela. Ovo pogotovo važi za ptice, koje dnevno moraju da pojedu hrane u količini svoje težine, pa i više, ne bi li održale svoj brzi metabolizam funkcionalnim i zdravim. Zato u zimskom periodu u gradovima možemo videti i razne tipično šumske ptice koje su se otisnule u traženje hrane po našim betonskim bespućima.

A baš vi im možete pomoći u tome!

Dobar razlog da hranite ptice je da umanjite stopu smrtnosti tokom zime, koja je veća nego što mislite. Kada se ona sabere sa ostalim pritiscima s kojima se populacije ptica susreću u ljudima prilagođenom svetu, jake zime kao što je trenutna mogu im naneti ozbiljan udarac. Društvo ljubitelja prirode "Falco" iz Temerina na svom sajtu navodi: "U gnezdima naših ptica pevačica godišnje mogu da se izlegnu 10-12 ptića, a kod senica čak 20-25 ptića, a ipak, ove ptice nikada neće poplaviti naše vrtove. Glavni razlog je – pored toga što jedan deo ptića ugine, ili postane plen grabljivicama odmah posle izletanja – što uginu zbog gladovanja tokom zime. Upravo zbog toga hranjenje ptica tokom zimskog perioda smatramo važnim zadatkom."

Hranilice za ptice je jednostavno napraviti, a ni izabrati mesto za hranjenje nije teško. Ako vam je stan na nižim spratovima i imate malo drveća ispred prozora, slobodno ih možete hraniti i na samom prozoru - ukoliko nemate mačku, naravno. Napraviti hranilice je lakše nego što verovatno mislite. Sve što vam je potrebno je različito zrnevlje (proso, susam, lan, suncokret, pšenica, pirinač... sve neposoljeno naravno), svinjska mast ili goveđi loj - kašika-dve, ili nešto više - zavisno od tipa hranilice za koji ste se odlučili, kao i kalup, ili neka vrsta podloge za koju ćete zrnevlje zalepiti.

Kako smo mi napravili naše hranilice? 

Isekli smo karton od rolne kuhinjskog papira na manje delove (rolna toalet papira na dve polovine, a kuhinjskog na četiri dela), ali možete praviti i veće.


Zatim smo istopili kašiku svinjske masti i pripremili semena u jednom plastičnom sudu. Karton uvaljate u masnoću, pa zatim u semena (slobodno se možete pomoći kašičicom da ih nalepite), a zatim ostavite na terasu ili u zamrzivač da se stegnu. Neverovatno je koliko je svinjska mast dobro vezivo i koliko dobro drži semena na podlozi. Međutim, ovo važi samo za temperature ispod i oko nule.


Onda smo provukli konopčiće kroz cilindar i vezali ih za lajsnu roletne, a raštrkali smo još semenki slobodno po simsu. Hranilice su prvo slobodno visile na dužem kanapu, ljuljajući se na vetru, ali to je odbijalo zebe do te mere da nisu htele ni da slete na sims - samo su "gajile zazubice" na obližnjoj grani. A senica nigde. Kada smo zavezali hranilicu skroz uz šipku, tako da je stabilna i da je vetar više ne klati, žurka je počela! Posetilo nas je živahno jato običnih zeba (Fringilla coelebs) i jedan usamljeni i stidljivi golub grivnaš (Columba palumbus). Za divno čudo, "domaći" golubovi su se pojavljivali retko i nisu bili navalentni.




Treba da znate i da na karton rolni staje relativno tanak sloj semena, pa ovo nije hranilica koja dugo traje. Možete koristiti i druge vrste podloga - šišarka je odlična i potpuno prirodna ideja.

Za kačenje na drvo u parku ili lokalnom šumarku, možda je ipak bolje da napravite ptičiji kolač, jer pruža najveću količinu hrane po jedinici zapremine. Ipak, pošto on kao izvor hrane može dosta potrajati, ptice se mogu previše uzdati i uzeti ga kao stalan. Pogledajte poslednju tezu među savetima.

Evo par jednostavnih i zanimljivih (i slikovitijih) uputstava za hranilice:

Izradite hranilicu za ptice (eduvizija.hr) (šišarka + ceo postupak sa mašću)
DIY repurposed bird feeders (dva tipa hranilice, prva sa kartonom rolne, kao naša).
LOA uputstvo za hranjenje ptica (ptičiji kolač + opšti saveti o hranjenju).

Hranilice su idealne ne samo zbog količine hrane i njene lake dostupnosti pticama, već i zbog toga što ih snabdevaju zasićenim masnoćama, koje su im neophodne, posebno u zimskim danima, da bi održale telesnu temperaturu. Životinjskim mastima se tokom leta snabdevaju uglavnom jedući insekte. Imajte ovo na umu ukoliko umesto pravljenja jednostavne hranilice odlučite da samo raštrkate semenke po izabranoj površini. U krajnjem slučaju i to je bolje nego ništa, ali za (bukvalno) par dodatnih minuta vašeg vremena ptice će dobiti  više ključnih hranljivih materija.



Na internetu možete pronaći različite savete, od kojih je ne mali broj pogrešan. Stoga, nije na odmet da naglasimo nekoliko važnih pravila:

- Maksimalno izbegavajte hranjenje ptica hlebom. Zbog soli, kvasca, aditiva i činjenjice da jako brzo skuplja vlagu, on zapravo predstavlja nezdravu hranu za naše pernate prijatelje.

- Na nekim mestima možete naći da se kao vezivo koristi margarin, ali biljne masnoće nisu preterano korisne pticama. Previše može i štetiti. Koristite svinjsku mast ili goveđi loj. Loj je bolje vezivo, ali je teže nabavljiv, dok svinjsku mast možete kupiti bilo gde i to po niskim cenama.

- Kad smo kod masti, senice će se vrlo obradovati ako im okačite komad slanine "sapunjare" (puno masti, malo mesa) na drvo. Vodite računa da ga dobro pričvrstite pritom, da je ne bi ukrala svraka ili vrana.

- Forma i način postavljanja hranilice zavisi od vrsta ptica. Senice će prilično lako savladati strukture koje vise i klate se, ali to ne važi i za druge ptice - zebe i vrapci nisu tako akrobatski nastrojeni, a viseća hranilica koja se klati na vetru će ih verovatno uplašiti i odbiti (verovali ili ne, čak i golubove), poput strašila.

- Hranilicu postavite na dovoljnoj visini, da pticu koja se zanela jedući ne bi mogao da dohvati predator poput mačke (a eto vam podsetnika da, dalje od ptica, nahranite i mace iz kraja) - dakle minimum 1,5m, a po mogućstvu i više. Vodite računa i da bude dobro pričvršćena ako je moguće - svrake

- Hranilicu (recimo kolač za ptice) možete ubaciti ispod nekog gušćeg žbuna - manje ptice jako vole da se okupljaju oko njih. Pritom vodite računa da to ne bude žbun gde se rado okupljaju psi ili mačke (da, psi - obavezno nahranite i pse).

- Ptice možete hraniti i prizemno, na otvorenom tlu, ali računajte da će naši ješni gradski golubovi pojesti najveći deo hrane. Nikako ne želim da ih obespravim (jer jako volim te barabe), u redu je da dobiju svoj deo, ali vodite računa o tome da su mnogo žustriji u uzimanju hrane nego manje ptice, a pošto se često kreću u većim jatima, uspešni su i u teranju istih. Golubovi se takođe rado okupljaju i na prozorima, pa mogu predstavljati problem i tu. Ja ih ne teram od hranilica, već se trudim da najveći deo postavim kada je lokalno jato golubova odsutno. Takođe, semenke koje su raštrkane po simsu, umesto grupisane, omogući će svima da jedu, ne i jednoj grupi da pojede sve, pa makar bili i naši alavi golubovi.
Napolju, golubove ćete izbeći ako ptice hranite u gušćim parkovima/šumarcima.
Šumski golubovi, tj. golubovi grivnaši, su daleko stidljiviji i nisam primetila da teraju sitnije ptice.

- Nemojte se previše vrzmati oko mesta hranjenja - posmatrajte ptice bez mnogo naglih pokreta i sa određene distance.

- VEOMA važno: ukoliko ste počeli da hranite ptice svakodnevno na određenom mestu (npr. na prozoru, na određenom drvetu ili određenom mestu u parku), to treba da nastavite da radite do kraja ledenih dana! Ptice će se stvarno navići da dolaze na jedno mesto po hranu, a ukoliko ih iznenada zapostavite i prepustite same sebi, postoji mogućnost da se previše iscrpe čekajući vas, što može biti čak i smrtonosno za neke od njih. Ukoliko ne možete da ispunite obavezu, pravite hranilice sa manjim količinama zrnevlja (koje se brže potroše) i postavljajte ih nasumično - dakle ne vezujte ptice za određeno mesto.

Za malo ljudske dobrote, ova ljupka i plemenita stvorenja će vam zahvaliti brojnim cvrkutima i svojom predivnom pojavom.

P.S. Mnogo su slatke kad su musave :)