Prvo pogledajmo na stvar iz našeg, sebičnog ugla. Neosporna činjenica je da smo uspeli da modifikujemo planetu do nivoa kada promene počinju da nas oštećuju kao vrstu. Broj malignih i drugih hroničnih oboljenja iz dana u dan. I pored danas velikog razumevanja ljudskog genoma i promena koji se na njemu mogu javiti, predviđanje obogaljujućih ili fatalnih promena u toku razvića je teško. Kao odgovor na pitanje "Zašto?" niže se bezbroj kako pretpostavki, tako i činjenica koje je međutim jako teško spojiti u veću sliku. Tražiti pojedinačne krivce je uvek vodilo u ćorskokak. Haos je toliki da se eventualni odgovori mogu tražiti jedino u njihovoj kombinaciji.
Ako ostavimo antropocentrizam po strani, u očima će nam bljesnuti još očajnija slika sveta - sveta devastiranih ekosistema, sa brojnim biljnim i životinjskim vrstama koje su gonjene ka provaliji izumiranja. Iako su pojedinačni razlozi ovakvog stanja evidentni - uništavanje staništa zarad eksploatacije ili urbanizacije, zagađenje i ostali pritisci koje donosi rast i tehnološki razvoj ljudske civilizacije, prečesto se zaboravlja da je njihovo zajedničko dejstvo upravo ono što zadaje glavni i poslednji udarac populacijama ili čitavim ekosistemima i grupama (slikovit primer je moderno izumiranje vodozemaca). Ponovo imamo kombinaciju sredinskih faktora. Kompleks problema, a ne "probleme".
Ono što doji čitavu destruktivnu klopku u kojoj se nalazimo smo upravo mi sami. Ponekad postupamo iz neznanja, ponekad su nam postupci nametnuti, a prečesto nas jednostavno nije briga kako ono što činimo svakodnevno utiče na našu okolinu. A to se kroz ciklus kruženja materije na kraju obija o naše glave i još gore - glave nedužnih, bilo da su u pitanju stvorenja sa kojima delimo planetu ili naše sopstvene buduće generacije. Nakaradni sistem u kom živimo nas bez pitanja savlja u kalup obezglavljenih potrošača koji jedu sve što im serviraju mediji. Međutim, to ne sme da bude opravdanje koje nas lišava odgovornosti - jer sistem u svojoj mutiranoj glomaznosti sadrži dovoljno prostora da nam omogući da makar donekle živimo po svojim pravilima. Ne radi se o dramatičnim revolucijama, već o menjanju svakodnevnice - o onome što jedemo, proizvodimo, kupujemo, bacamo i najbitnije - mislimo.
Međutim, čak i ako se opremite dobrom voljom i početnom količinom neophodnog znanja, mnoge klopke se nalaze na putu. I konzumerizam - koji nas je doveo to gde jesmo - može lako ogrnuti obmanjujuće zeleno ruho. Svedoci smo ekspanzije "zelenog tržišta" - ekoloških i organskih proizvoda je svakim danom sve više. Kao i na ostalim, i na ovom tržištu postoji kontrolisana sukcesija, ka „boljem“. Današnje štedljive sijalice koje su jedan od simbola potrošačke svesti o životnoj sredini, sadrže u sebi živu i stoga se po okončanju svog radnog veka smatraju opasnim kućnim otpadom. Sledeća generacija sijalica neće sadržati živu, ali će sigurno imati još neku manu koja će biti prevaziđena u trećoj generaciji i tako u beskraj. A vi ćete kao savestan potrošač kupiti svako poboljšanje. Šablon potrošačke spirale koja se vrti u beskraj nije ništa drugačiji nego za bilo koju drugu granu proizvoda, jer je industrija koja stoji iza njih ima iste temelje kao i ona "prljava".
Još jedna bitna stavka je da je što je industrijski proizvod "zeleniji" - to je i skuplji. Na ovaj način dolazi do pojave zelenog elitizma, ili bolje rečeno, snobizma. Samo tanan društveni sloj može sebi priuštiti da potrošnjom bude prijateljski nastrojen prema Zemlji - što je u potpunoj kontradiktornosti sa činjenicom da će se antropogeni uticaj na planetu smanjiti samo ukoliko veliki broj ljudi bude promenio svoje navike. A kakvog je materijalnog statusa najveći broj stanovnika planete suvišno je naglašavati. Upravo je moderna zelena industrija ono što na duže staze može obesmisliti i uništiti zelenu misao.
Da napokon pređem na poentu bloga.
Pojam "razvoja ekološke svesti", "zelene misli" ili kako god ga formulisali može zvučati pretenciozno i zamorno, a stvar je zapravo jako, jako jednostavna. Potrebni su samo dobra volja, svest o okolini i zahvalnost prema istoj, nešto moždane aktivnosti i težnja jednostavnosti. Tako da će i pored pretencioznog uvoda :) ovaj blog biti krajnje prost - donosiće recepte za svakodnevno ozelenjavanje vašeg života i to njegovih svakodnevnih i neophodnih segmenata. Verovatno onih o čijoj ste promeni najmanje razmišljali. Ono što je jako korisno je što za razliku od insistiranja na zelenom tržištu“, ovde će fokus biti na uradi sam varijantama, i to po principu što jednostavnije i jeftinije - to bolje. Tako ćete imati priliku da naučite stvari koje su blage kako prema životnoj sredini, tako i prema vašem džepu. Dakle - blog promoviše eko i održive vrednosti, ali u granicama obe noge na zemlji.
Bitna činjenicama - ovo neće biti jedan od kopi-pejst blogova - sve sugestije Zelenog Majmunčeta su oprobane od strane autorke lično. Prepisivanje saveta bez prethodne provere smatram neodgovornim, jer se lako može desiti da nečije nagađanje napravi više štete nego koristi.
Pored „prakse“, moći ćete da pročitate razne korisne i zanimljive informacije vezane za ekologiju i kulturu, love-hate odnos prirodnog okruženja i ljudskog društva, floru i faunu (sa počasnim mestom za prave vladare planete Insekte, naravno).
Majmunče vam maše za dobrodošlicu :)
