Ambrozija je inventivna invazivna zeljasta višegodišnja
biljka, poznata po svom ogromnom potencijalu da „otima“ površine od autohtone
vegetacije, ali i po visoko alergenim svojstvima njenog polena. Došla je prekookeanskim
brodovima iz Amerike krajem 19. veka, i od tada se nezadrživo širi evropskim
kontinentom. (1)
U Srbiji (Jugoslaviji) se ne pojavljuje sve do 1953. godine.
Slučajno ili ne, nekontrolisano širenje ambrozije podudara se sa
intenziviranjem poljoprivrede i ukrupnjavanjem poseda, kada imamo hektare i
hektare preoranog „brisanog prostora“.Takođe, širenje ambrozije u gradu poklapa
se sa nicanjem gradilišta novih socijalističkih gradova i nastankom njihove
infrastrukture.
Zašto?
Pa zato što je ambroziji za širenje i ovladavanje zemljištem
neophoda njegova krajnja uzurpacija – dakle, potpuno uništavanje autohtonog
biljnog pokrivača kakvo imamo kod dubinskog oranja, prekopavanja, spaljivanja. Najidealnije
od svega su površine koje se „samelju“, a potom napuste (što se u Srbiji masovno i dogodilo). Seme ambrozije je
nemoćno, ili nesrazmerno manje efikasno kada se nađe na neoštećenoj zelenoj
površini.
Primer sa slike je elegantna minijatura – nešto je spaljeno
na travnatoj površini. Da li je u pitanju bilo roštiljanje ili „petrovdanska
guma“ nismo ispitivali. U sredini, gde je debeli sloj pepela, još uvek nema
vegetacije. Ali na obodima kruga, tamo gde je trava uništena, a kombinacija
zemlja i pepela dovoljno rastresita – ambrozija je (i bukvalno i figurativno)
procvetala.
Posle fotografisanja, ova ambrozija je pokošena, ali to je
više placebo olakšanje. Polen ambrozije prenosi se desetinama kilometara.
Pokošenoj ambroziji biće potrebno nekoliko nedelja da se obnovi i ponovo uđe u
doba cvetanja. Ambrozija je toliko teška za čupanje da je praktično jedini
efikasan izum za „ubistvo“ – svojevrsni „tejzer“ za ambroziju koji je sprži
strujom. Svaku stabljiku ponaosob. Kao što smo nadam se razumeli, preoravanje
bi samo pogoršalo stvar. A prskanje tolikih površina total herbicidom bilo bi
jedna velika i opasna toksična besmislica, daleko opasnija od same ambrozije.
Zato pre nego što odlučite da nešto prekopate čisto onako,
ili da nešto spalite čisto onako, ili raspalite roštilj van za to predviđenog
mesta, ili da na bilo koji drugo način uništite postojeći zeleni pokrivač bez
ideje da ga obnovite – setite se svih nas koji od avgusta pa skoro do oktobra patimo
u napadima kijanja, slinama, suzama i gušoboljama. Da okrutna igra sudbine bude još izraženija, najviše po lepom vremenu.
Naše bronhije biće vam na savesti.
