Vremeplov: "Danajski darovi"

Vredi se podsetiti kako je sve počelo. Kako je GMO prvi put, makar prvi put javno, kročio u Srbiju.
Ovo je članak kolumniste NIN-a Dragana Jovanovića iz aprila 2001., pod naslovom "Danajski darovi".


"Ispade da je važnije da genetski mutirana soja iz SAD uđe u SRJ nego da Slobodan Milošević ode u Hag. Zašto? Zato što, verovali ili ne, naša soja smeta multinacionalnim kompanijama genetski mutirane hrane.

      Prvo je Miroljub Labus, potpredsednik savezne vlade, početkom marta, potpisao sa Vilijamom Montgomerijem, američkim ambasadorom u Beogradu, Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između dve zemlje. A odmah potom je Saša Vitošević, savezni ministar za poljoprivredu, potpisao takođe sa Montgomerijem, Ugovor o američkoj donaciji Jugoslaviji u genetski modifikovanoj sojinoj sačmi. Tako će 50 000 tona genetski mutirane američke pomoći ući u zemlju i prodavaće se na Novosadskoj berzi po 15 dinara za kilogram (naša prirodna soja košta 18 dinara). Novac od soje, 12,5 miliona dolara, mora da se potroši na isplatu penzija nižih od 35 dolara i na invalidske dodatke za tuđu negu!? Tako zahteva darodavac i, proveravaće, kontrolisaće da li tamo idu pare. Tako je i kad ovovekovni Danajci darove donose.

       Potpisivanju ovog "mutiranog"ugovora dat je neuobičajen publicitet. Sve televizije uslikale su ovaj događaj.

       A kada su mlađanog ministra Vitoševića, u Novom Sadu, pitali zašto je potpisao, on je odgovorio da u modifikovanoj hrani "nema ničeg lošeg". I još će reći: "Nema mesta nikakvoj panici, u Evropi je dozvoljeno modifikovanje hrane do dva odsto i takva je hrana deklarisana, odnosno označena. Mi nećemo raditi ništa što ne poznaje Evropska unija, tako da će naš Zakon o genetski modifikovanoj hrani biti u skladu sa evropskim standardima."

       Ali, kakav je to argument; "evropski standardi"? Kao da i u Evropi ne prave svakakve pa i "genetske" gluposti...

     

       Soja ušla pre - pet godina

       Istini za volju, treba reći da je ministar Vitošević pre ugovora o mutiranoj soji odbio da potpiše ugovor o genetski modifikovanom kukuruzu, takođe poklonu iz Amerike. Ali, za soju je, izgleda, morao da potpiše. Ipak je on samo ministar u jednoj koalicionoj, pa i konfuznoj vladi, koju pritiskaju sa svih strana. I iznutra i - spolja.

       Elem, posle novosadske izjave, ministar Vitošević je nedostupan za novinare. A kako i da ne bude? Kako da objasni zašto kukuruz nije pustio, i zašto je pred sojom poklekao?

       Posle dva dana natezanja sa Vitoševićem, hoće li ili neće da govori za NIN, upućuje nas na Predraga Sladojevića, pomoćnika direktora Saveznog zavoda za biljne i životinjske genetičke resurse. Jer, "Sladojević sve zna."

       I, zaista, Sladojević zna i više nego što treba. Zna, recimo, da se već pet godina u zemlju uvozi genetski mutirana soja. I to ne samo kao hrana za stoku, već i za ljudsku ishranu. Dakle, genetsku mutiranu soju već konzumiramo kroz uvozno sojino ulje, lecitin (u čokoladi), u pivu, u"brzoj hrani" a kečapi su vam, po pravilu, od genetski mutiranog paradajza.

       Nego, vratimo se stoci.

       Sladojević kaže: "Mutirana soja počela je da ulazi u našu zemlju još 1989. godine, a poslednjih pet godina uvozimo soju iz Argentine i Brazila, a tamo se gotovo isključivo proizvodi genetski mutirana soja, jer 97 odsto površina zasejano je njom."

       Ali, ako su stare vlasti ugrožavale narod i stoku mutiranom sojom, znači li to da i ove od 5. oktobra treba to da nastave?

       Sladojević kaže: "Da se razumemo. Mi soju još ne gajimo, ali smo dozvolili korišćenje genetski modifikovanih sojinih proizvoda. Stav savezne vlade je da nema gajenja mutirane soje ali će se proizvodi od nje koristiti! Zbog eventualnih upotreba čak smo zabranili i uvoz zrna. Mada soja, koliko znamo, nema divljeg srodnika."

       A zašto su opasni "divlji srodnici"?

       Zato što, recimo, genetski mutirani kukuruz može da se udruži sa korovom i da opustoše sve živo oko sebe; i štetne i korisne biljke i insekte na njivi. Dalje, taj "superkorov" otporan je na na standardne herbicide. Upotrebom genetski modifikovanog semena proizvođači postaju zavisni od proizvođača ne samo semena nego i herbicida koji se prodaju "u paketu". Najzad, genetski materijal usađen u biljke može preći na životinje i ljude kroz crevni trakt.

       Da li je moguće da nove vlasti to ne znaju?

     

       Sve će se pojesti

       Valjda znaju. A zna se i da je saradnja između saveznog i srpskog ministarstva za poljoprivredu "škrta". To je i Vitošević priznao u Novom Sadu.

       Dragan Veselinov, srpski ministar za poljoprivredu, iznerviran zbog "nepotrebne uzbune", kaže za NIN:

       "Uostalom, šta me se tiče? To je aranžman savezne vlade sa Montgomerijem! Rekli su im; evo vam soja i njom isplatite penzije!"

       Da, ali neće li saveznom sojom da se hrani vojvođanska i srbijanska stoka?

       "Pa šta? Ješćete i vi od tog mesa!" kaže Veselinov.

       On se ne slaže sa ekonomskom politikom savezne vlade u poljoprivredi, ali ima poverenja u saveznu kontrolu poljoprivrednih proizvoda koji se uvoze.

       "Uostalom, stočne hrane nema, nama je potreban ogroman uvoz stočne hrane. A u ovom trenutku treba nam 100 000 tona lomljenog zrna pšenice, 50 000 tona kukuruza i 10 000 tona ribljeg brašna."

       Sve će to, dakle, kako-tako, ući u zemlju. I, sve će manje-više biti - mutirano.

       A zašto tako mora da bude?

       Zato što je Amerika, još 1986. godine, počela da eksperimentiše sa genetski modifikovanim biljkama. Prvo se počelo sa duvanom, najviše se eksperimentisalo sa sojom, ali je tek nedavno izbačena na tržište. Multinacionalne kompanije uložile su veliki novac u proizvodnju mutirane soje i sada to mora da se - naplati.

       Koliko će sve to da košta ne samo Jugoslaviju već i planetu, videće se.

       Dr Stanko Studen, ekspert za genetski modifikovane biljke, kaže: "Nekoliko multinacionalnih kompanija genetski modifikovane hrane prete da izazovu katastrofe planetarnih razmera. Tri najmoćnije kompanije su Monsanto, Novartis i Dipon. Sve su stacionirane u SAD."

       Verovali ili ne, i po dr Studenu, "Srbija predstavlja veliku opasnost po industriju za genetsku modifikaciju biljaka."

       On kaže: "Neću pogrešiti ako kažem da je Srbija svetska velesila u semenskoj proizvodnji osnovnih ratarskih kultura. Čak i u vreme sankcija izvozili smo suncokret, kukuruz, doduše malo se o tome znalo."

       Eto zašto je Vitošević morao da potpiše za soju. I Amerikanci će se, možda, pomiriti s tim da i Milošević ne ode u Hag, ali zato američka soja mora da uđe u Jugoslaviju."

DRAGAN JOVANOVIĆ

P.S. USDA ima nešto što se zove Foreign Agriculture Sevice, koja zabrinuto bdi nad time kako teku procesi prihvatanja biotehnologija u svetu. Tako imaju godišnje izveštaje - Biotechnology Annual Reprots i za Srbiju, budno iščekujući iz godine u godinu da konačno dozvolimo slobodan uzgoj GMO.

P.P.S. Saša Vitošević je danas generalni direktor poslovnog sistema Global Seed. Dakle, čovek koji stoji ispred jedinog sertifikovanog organskog mleka u Srbiji i nekih drugih organskih proizvoda na policama naših supermarketa, kao i - organske stočne hrane. O, ironije.

Najveselija pesma

... o kraju naše gangrenozne zapadne civilizacije

There’s a fire in the study, Whisper in the dark
Colors burning brighter, hunger for the spark
Shadow thrown from light unknown, calling on the hearts
To challenge the alive and summon the asleep
And the sun sinks over the big smoke
The sky explodes on the shuttering lake

There’s a new wild feeling dancing in the air
There’s a new wild everywhere
There’s a new wild feeling dancing in the air
There’s a new wild everywhere

Rocks jump and jitter, bush surface roots
Dream up clay in water, simmer up the soots
Weather breaks, spirit shakes
Somethings switches on
Running independent, rushing out men gone.
And the sun sinks over the big smoke
The sky explodes on the shuttering lake

There’s a new wild feeling dancing in the air
There’s a new wild everywhere
There’s a new wild feeling dancing in the air
There’s a new wild everywhere

Fly up to the heavens, anchored in the clouds
Fly beyond the night, love the blooming sounds
Maize and cries, neon lights pushing and light
Taking flight to raven heights to turn on and shine
And the sun sinks over the big smoke
The sky explodes on the shuttering lake

There’s a new wild feeling dancing in the air
There’s a new wild everywhere
There’s a new wild feeling dancing in the air
There’s a new wild everywhere 

Tony Dekker on the physical, spiritual and philosophical connection between music and nature

Novi odeljak: GMO u Srbiji

Ovih dana (meseci, tačnije) Srbija je na pragu odluke, odnosno izmene odluke, koja može radikalno uticati na sve bitne aspekte naših života: na zdravlje, na životnu sredinu, na ekonomiju. Radi se o debati oko genetski modifikovanih organizama i pritiscima da Srbija promeni svoju sadašnju zakonsku regulativu koja ne dozvoljava uzgoj GMO, niti trgovinu istima.


Usudiću se da kažem da je ovo jedan od ubedljivo najbitnijih problema sa kojima se suočavamo danas.
Nije samo ekološke i privredne prirode, već je opšti, sablasno sveobuhvatan. Ti si ono što jedeš.

A cela igra se odvija na prilično složen, prepreden i na momente holivudski teatralan način.


Većina naših stručnjaka je za sada protiv GMO, ali njihovo glas se ne čuje dovoljno glasno.

GM lobi radi direktno i ne preza od toga da se služi čistim laganjem, obmanama i prikrivanjem svega što im ne ide u prilog. Marketing se servira kao nauka. I imaju ozbiljne mehanizme manipulacije na račun neznanja ljudi. Tim alatkama već ozbiljno rovari po našoj javnosti.

A javnost? Javnost je većinski neobrazovana, i prilično bipolarna - apatično nezainteresovana ili reaktivna u pogledu tema koje im političari i mediji bace kao izgladnelom psu kosku. Najsvežiji primer je aflatoksin u mleku. Debata oko GMO nema izgleda da se zahukta na takav način, a na pitanje zašto je tako postoji više odgovora.

Krajnje je vreme da se neka od tih pitanja dotaknu.
Zbog sviega ovoga neophodno je diskutovati o problemu na svakom ćošku, i pokušati prodreti do istine o GMO u meri u kojoj nam je do sada poznata. A poznato je mnogo, samo što je ono nepodobno sakriveno negde u medijskom mraku.

Za početak, podeliću najpraktičniji sajt/publikaciju koje sam do sada pronašla na ovu temu:
GMO Myths and Truths na earthopensource.org
Može se skinuti kao jako lep i pregledan PDF, ili čitati na sajtu (navigacija je s desne strane).

Lekcija o požrtvovanosti

Pogotovo nama ovdašnjima, gde se vrhunac "požrtvovanosti" uglavnom otelotvoruje u vilenjenju po internetu, eventualno skupljanju peticija.

(nažalost, nemam pravo da izuzmem sebe iz "ovdašnjih")

Maskirani napadači napali budući rudnik zlata

Oko 40 maskiranih napadača napalo je u toku noći subota na nedelju budući rudnik zlata na severu Grčke. Zapaljene mašine i kancelarije, nema povređenih

Oko 40 maskiranih napadača napalo je noćas budući rudnik zlata na severu Grčke, zapalivši mašine i kancelarije, saopštile su u nedelju grčke vlasti.

Stanovnici su već dugo protiv plana izgradnje rudnika zlata i fabrike za preradu u Skurijesu na poluostrvu Halkidiki, tvrdeći da će to dovesti do uništenja prirodne sredine i netaknute šume u toj oblasti, što će se negativno odraziti na turizam i druge lokalne aktivnosti poput poljoprivrede, stočarstva i ribolova.

Vlasnik 95 odsto rudarske kompanije "Helas gold" je kandaska rudarska kompanija "Eldorado gold", a preostalih pet odsto grčka građevinska kompanija "Aktor".

Grčka vlada želi da privuče što više stranih investicija zbog velike finansijske krize u zemlji.

Vatrgoasci i policija su saopštili da su napadači posle ponoći upali u objekte budućeg rudnika, koristeći zapaljive bombe i tečnost da bi zapalili mašine, vozila i kontejnere koji se koriste kao kancelarije, pričinivši veliku štetu.

Policija je jutros privela 27 ljudi na ispitivanje u lokalnu policijsku stanicu, ali niko nije uhapšen, prenosi AP.
Vlasti su saopštile da je jedan radnik obezbeđenja, koji je čuvao objekat, potražio lekarsku pomoć u bolnici zato što je izudaran.

"Helas gold" ima licence za vađenje rude u oblasti površine 317 kvadratnih kilometara koja je bogata rezervama olova, cinka, srebra, zlata i bakra.

Izvor: Novosti

Primedbe iz šetnje - #01 - drvokrađa

Zeleni pojas između autoputa i naselja. Dragocena zelena barijera, odbrana od čađi i buke, a da ne naglašavamo i dom za lokalne ptičije naraštaje, ovih dana postaje sve proređenija. 

Iz dana u dan, vidno siromašni ljudi sa sekiricama ulaze i izlaze iz šumarka i pune kolica. Granama i mladicama, onim što se da lako i brzo iseći. Kolica su obično povelika, ali ta nemala količina drveta može da posluži za ogrev za dan, eventualno dva. 

Međutim, ne samo kolica. Dođu i kolima. I kombijem.

Grozno je. Grozno je po više osnova.

Grozno je što je neko prinuđen da seče drvo sa gradske zelene površine da bi se ogrejao.

Grozno je što je drveće posečeno.

I  grozno je što apsolutno nikoga nije briga što se sve ovo odigrava čitave zime. Niko ne pokušava bilo šta da reši. Da zaustavi. Da uopšte obrati pažnju.

U stvari, lažem. 

MM kaže da je video da je komunalna policija prišla kombiju dok je njegova "posada" utovarivala drvo. Prišli su im, a potom su i jedni i drugi produžili dalje, svako na svoju stranu...

Stvar je mnogo dublja od "nemara".

To se zove kupovina socijalnog mira.

Zato komunalna policija kaže da trganje lančića sa nečijeg vrata u njihovom prisustvu "nije njihov posao".

Dati siromašnima prostora, makar i onog ilegalnog, da se ne bi bunili.

Da bi sutra glasali.

Da bi pustili bogate da se bogate.