Bazilika, hrast i grlice dobijaju svoje holograme u Beogradu na vodi

Grin Njuzi, a-la njuz.net

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je da će, da bi se rešila zabrinutost beznačajnog dela javnosti, ali i uvećala turistička ponuda prestonice, u okviru Beograda na vodi biti projektovani hologrami savinačkog hrasta-zapisa (posečen) i bazilike kod Niša (zatrpana). Nadletaće ih i hologramska jata grlica (ipak odobenih za odstrel).

Gradski menadžer Goran Vesić dodatno je pojasnio fantastične prednosti ove savremene tehnologije.

„Hologrami imaju mnogo prednosti u odnosu na realne objekte. Hologramski hrast se nikada neće osušiti, a bazilika ne mora da bude svedena na puke ostatke koji izgledaju kao gomila kamenja, već može i da se docrta cela. Hologramske grlice nikada ne mogu da se istrebe, makar stalno pucali na njih, tako da je i po ekologiji dobro. A uostalom, grana može da padne nekome na glavu, o kamen da se neko spotakne, a ptice vrše nuždu u velikim količinama. Daleko je modernije i elegantnije ovako nego kad imate pravu stvar“.

Na primedbe koje su se mogle čuti poput toga da „hologram može da bude lep, ali ne može da se dodirne i samim tim nije to to“, Vesić je odgovorio da to nije istina i da će u okviru promotivnog štanda "Savanova" biti postavljeni interaktivni tač-skrinovi pomoću kojih će posetioci koji na štandu plate ručak moći da rotiraju i zumiraju projekcije.

Saznali smo da se planira i šira upotreba holograma u Beogradu na vodi. Ako se palme predviđene 3D renderingom projekta na obali Save ne prime, zameniće ih hologramske predstave umesto pravog drveća. Ukoliko izgradnja nekih velelepnih objekata bude kasnila, oni će takođe biti hologramski projektovani na predviđena mesta, da se ne bi remetio vizuelni kocept projekta i vizura najmodernijeg priobalja u Evropi.

Hologrami će biti dodati na maketu BGH2O u Geozavodu u najskorijem roku i biće izrađeni na transparentnom papiru radi realističnog prikaza.

Beleške sa odmora / Lekcije u slici (1): Gnezda

Ova dva sada prazna gnezda su ovog proleća, nadamo se uspešno, odgajila novu generaciju vrabaca (da li poljskog ili pokućara, ostaje nepoznato).

Prvo je pronađeno ispod leske (lešnika), a drugo fotografisano na leski.

Primer savršeno ide u prilog ranije izloženoj ideji da vrapcima, osim lako dostupne hrane kakve još uvek ima na selima, u gradu nedostaje snažna žbunasta vegetacija.

Grane leske zaista su idealan prostor za gnežđenje vrabaca. Postoji dovoljno prostora između pojedinačnih stabala leske koja daju jaku potporu. A opet krošnja je izrazito gusta, pa gnezdo može da bude veoma zaklonjeno i ušuškano, plus relativno visoko postavljeno.

Svi koji razmišljaju o sudbini gradskih vrabaca svakako bi trebalo da obrate pažnju na ovaj govor leski. A mislim da se ni deca ni veverice ne bi bunile da i u urbanim sredinama bude više lešnika :)