Jelka 2016.

"A jel' si kitio jelku? A jel' si kitio jelku? Jel' si okitio jelku? Jel' si kitio jelku? A jel' si okitio jelku?"

A mama je već o jelkama imala šta da kaže.
Rekoh, porekoh.
EVO VAM JELKA, dobronamerni ljubopitljivi ljudi! EVO! I okićena je... NA!

:)

U novoj 2016. želim zdravlje i nama i ambijentu (jer jedno bez drugog ne ide), manje gubitaka prirodnih, materijalnih i nematerijalnih blaga; manje mrtvog i ubijenog, više živog, negovanog, rođenog.

Vaše Majmunče

I pticama su praznici - zimsko hranjenje 2015.

Posle nekoliko blagih zima, u 2015. godinu smo ušli uz velike i višednevne minuse. Niske temperature i tlo prekriveno snegom za ptice obično znači - glad.

Ptice su toplokrvna stvorenja sa izrazito brzim metabolizmom. To znači da u mraznim danima izuzetno mnogo energije troše na zagrevanje. Uprkos gotovo savšenoj izolaciji kao što je perje, treba im dosta kalorične hrane da bi preživele i bile dovoljno snažne i okretne umaknu grabljivcima.

U gradu nema promrzlog klasja i suncokreta, nema divljih žitarica (i ako ih je bilo, pokošene su na vreme). Hranilice za ptice je tako jednostavno napraviti, a tako puno znače našim pernatim sugrađanima. O hranilicama sam već pisala 2012., a takođe postoji dobar članak Lige za ornitološku akciju, pa tu možete naći uputstva za pravljenje hranilica i pravila hranjenja, koja vam preporučujem da pročitate. Ali, hajde samo da pretrčimo kako se prave najjednostavnije hranilice za ptice pevačice i hladne dane:

• Isečete karton rolne papira na pola, ili "čašice" za pojedinačna jaja iz kartona sa jaja (u daljem tekstu: podloga). "Čašici" probušite dno.
• Ostavite svinjsku mast da omekša na sobnoj temperaturi nekoliko minuta. Pripremite na tacni mešavinu semena (na slikama: proso, suncokret i lan).
• Nanesite mast ravnomerno kašičicom na podlogu, kao da mažete eurokrem na keks :) treba da to bude sloj od milimetar-dva, da ne otpada, ali da se beli.
• Uvaljate zamašćenu podlogu u semenke i odmah stavite u zamrzivač. Ponesite ih u kesi koju ćete držati podalje od tela.
• Postavite grane drveća i žbunja, na visini 1,5 metar - 2 metra (ne treba da budu prenisko, da ih ne bi dohvatili golubovi, ili da ptice ne bi bile ugrožene od strane vrana ili mačaka dok jedu). Možete ih postaviti ili direktnim nabijanjem na granu, ili vezivanjem za granu debljim kanapom od konoplje ili pertlom (NAPOMENA: nikad ikad ne koristite konac - konac može obogaljiti ptice koje upetljaju noge u njega! Viđate li golubove bez prstiju ili nogu? Te povrede nastaju upravo od upetljavanja u razne niti).

 

 Ovo su po mom iskustvu "najbrže" hranilice. Treba vam nekoliko minuta da ih napravite i oko sat, najviše dva da se dobro stegnu. Izuzetno se lako postavljaju i od potpuno su prirodnih materijala. Mana im je što sadrže malu količinu hrane. Kolač za ptice (videti gornji link Lige za ornitološku akciju) je daleko hranljivija opcija, samo što vam treba dobra "zakačaljka" i duže vremena u zamrzivaču da se kolač stegne.

Hranilice s mašću su isključivo zimske: gube smisao kada temperature odu više od par stepeni iznad nule, jer će se mast otopiti i neće držati semenke. Za toplo vreme postoje mnoge druge opcije.

Još jedna bitna napomena: ukoliko ne možete pticama da ostavljate hranu redovno, obavezno menjajte mesta i nasumično raspoređujte hranilice. Ptice se navikavaju ako ih hranite na stalno mesto hranjenja u toj meri da će na tom mestu čekati hranu do izlgadnelosti, što je problem ukoliko ne možete da ih hranite svakodnevno.

P.S. Kad ste ih već "uštinuli" za hranilice, ponesite malo semenki i posebno nahranite golubove :) Mnogi ornitolozi i ljubitelji ptica ih ne vole, ali ja samtram da imaju pravo na život i klopu kao i sve ostale ptice (ali zato ćemo se postarati da ne mogu da dođu do naših hranilica za sitne ptice pevačice).

Gde god nađeš zgodno mesto

... ti drvo posadi,

A drvo je blagorodno,

Pa će da nagradi.

Dugo vremena sam se suzdržavala da pišem novi blog i to zbog tona kojim bih morala da ga napišem. Iako su se neke reči već potpuno idejno kristalisale u glavi, iako sam neke postove već započela, povukla sam ručnu. Ne zbog toga kako će to izgledati čitaocu, već zbog toga što želim da biram šta negujem u sebi. Jer previše stvari me nagnava da izbljujem svu svoju žuč po tastaturi, previše ljudi i pojava mi svakodnevno gura prst u oko i drži ga tu dok ne zasuzim. Ali odgovor na negativnost nije još negativnosti, makar svoju ogorčenost doživljavala kao pravičnu i obrazloženu. Umesto toga odlučila sam da energiju upotrebim za nešto prosto i jednostavno dobro.

Takođe, dugo, dugo vremena čeznem da zasadim drvo. Sanjam o tome i na sva usta svima pričam o tome kako je gradsko drveće bitno, kako nam poklanja hlad, kiseonik i prečišćavanje vazduha, a ne traži ništa zauzvrat. Ipak, u životu nisam zasadila drvo. Počela sam da se osećam kao licemer.

JP Zelenilo je ovih dana obavilo i previše pedantno uređenje drveća ispred naše zgrade. Situacija je pomalo nejasna - pre nekoliko nedelja pojavila se prva ekipa koja je malo sredila suve grane i ostavila je netaknuto jedno stablo oraha, potpuno zdravo, ali (nekima) sporno zbog toga što "pravi mnogo đubreta". Za to drvo bio je podnet nalog za sečenje, ali sam pretpostavila da je Zelenilo pri uvidu evidentiralo drvo kao zdravo i da će ostati. Onda se pretprošle nedelje pojavila još jedna ekipa koja je posekla dva (odavno za seču evidentirana) suva stabla breze, pa onda opet prošle nedelje još jedna. Iako je do tad drveće već ušlo u vegetaciju, dali su se na vrlo temeljno orezivanje grana po principu "od viška seče glava ne boli". Pao je i sporni orah. Panj mu je i dalje vlažan, zdravi, duboki koren pokušava da upumpa vodu stablu koga više nema, umirući polako. Da li je ovako neobično temeljna akcija u predizbornoj nedelji čista slučajnost, ostaće misterija. Ali iz čitave ove ujdurme izašla je jedna povoljna posledica - oslobodio se prostor za novo, mlado drveće, koje već duže vreme planiramo da posadimo.

Za rasadnik JP Zelenila u Zemunu za koji smo se opredelili (za sada) imam samo reči hvale. Imaju dobar izbor lišćara, jako su uslužni i ljubazni, opsežno smo se konsultovali pre nego što smo se opredelili za dva mlada stabla tamne dženerike (Prunus cerasifera). Kao "pojačanje" iskoristili smo jedan samonikli američki jasen. Iako bih više volela autohtonu vrstu (npr. mleč, Acer platanoides) umesto alohtone, jasen je isto brzorastuća vrsta, a ovaj konkretni je "odrastao" uz nas, na terasi samo nekoliko metara od mesta gde će, nadajmo se, ostati za stalno. Ni njegova besplatnost nije zanemarljiv faktor :)

Moram da odam javno prizanje mm-u, alfi našeg majmunskog čopora, na herojskom iskopavanju dubokih rupa u nabijenoj gradskoj zemlji. Nije lako posao. Ali vredi! 

Za sadnju smo koristili ovo uputstvo, čija izvrsnost zaslužuje zaseban post.

Dve pretnje koje (osim čađi i gasova) preostaju našem mladom drveću su megafauna (veliki neotesani psi iz komšiluka) i preuranjeno proleće - zbog toga što je drveće već ušlo u vegetaciju (napupilo), veći je rizik da ne uspe da se primi. Sepp Holzer u svojoj knjizi "Permakultura" daje jedan zanimljiv savet za ovakve slučajeve - očupati izbile listove i pupoljke. Tako ćete sprečiti drvo da ulaže energiju u razvoj listova i cvetova, već će moći da se skoncentriše na koren. Savet smo poslušali delimično i ostavili smo pupoljke pri vrhu grančica. Bilo nam je žao da ih skinemo sve. 

Ali mi ćemo ga voleti i negovati. Uradićemo ono što je do nas, jer to je jedino što čovek zaista i može da uradi.

Napravite kućicu za pčelu zidaricu

Ovaj tekst napisan je maja 2010. godine na blogu Space Scarab, po pojavljivanju pčela zidarica na našoj terasi (fotografije sa pčelom i gnezdom u rupi u stolu). Negde pred kraj marta 2011. njeni potomci (5-6) su se uspešno izlegli i odleteli u čađavi svet. Ove godine smo napokon odlučili da im napravimo pravu "kućicu". Uputstvo za pravljenje pronaći ćete na kraju teksta iz 2010, koji u čast zidarica koje će se, nadajmo se, naseliti kod nas, ponovo objavljujem ovde na Majmunčetu.

Usvojite pčelu!

Momentalne asocijacije na pčele su organizovanost, košnice, velike količine meda i po koji ubod žaoke. Međutim, postoje i vrste pčela koje žive radikalno drugačije.


Solitarne pčele (par stotina vrsta naseljava Evropu) žive, kao što im ime nagoveštava, pojedinačno. Neke se gnezde u grupama, ali bez ikakve socijalne organizacije. Ne proizvode med ni pčelinji vosak. Nisu agresivne i poseduju vrlo krhke žaoke – pokušaće da vas ubodu jedino ako ih direktno maltretirate (gnjavite u rukama). Odlični su oprašivači biljaka, pa ih ta osobina, plus činjenica da su bezopasne, čine idealnim „zaposlenima“ u baštama i voćnjacima. A ono po čemu su možda najinteresantnije je zanat koji kriju u svojih šest nogu - konstrukcija gnezda. Neke kopaju kanaliće u zemlji, neke traže rupe u drveću koje potom bukvalno doziđuju, a neke seku lišće i od njih sklapaju jaslice za svoje potomstvo.

Pčele zidarice, roda Osmia (eng. Mason bees) se gnezde tako što izaberu odgovarajuću šupljinu u drvetu ili na zgodnom zidu. Zatim počinju da donose blato i marljivo „zidaju“ komorice u koje će položiti jaja. Svaku komoricu opremaju i zalihama hrane – gromuljicama polena, koje će larve koristiti tokom svog razvoja. Na kraju sve to zapečate sa nekoliko slojeva blata i odlete u svoju sledeću roditeljsku misiju.

Pčelicama koje žive u urbanim sredinama nije uvek lako da pronađu odgovarajuće mesto za gnežđenje. Možete im u tome pomoći – praveći im mesto za gnežđenje na deliću vaše, ljudske teritorije. Za uzvrat će biti vredni oprašivači, ukoliko gajite cveće, ili bar biti izuzetno interesantni subjekti za posmatranje i fotografisanje. 

Izuzetno je jednostavno – možete izbušiti rupe u nešto debljem komadu drveta, ili po ličnom nahođenju naslagati svežnjeve bambusovih ili bilo kojih drugih šupljih grančica ili cevčica. Ukoliko je kućuca izložena kiši, poželjno je ubušiti rupe vrlo blago na gore, da se ne bi zadržavala voda. Primeri koje vidite su jednostavni i prirodni, ali možete pustiti mašti na volju i napraviti prave drvene pčelinje zamkove...

Postavite vašu kućicu za pčele u dvorište ili na terasu, na letačima lako dostupno, svetlo, ali ne ekstremno osunčano mesto. Pčele će već same pronaći put do njih. Praviće gnezda tokom maja, a verovatno i duže, sve do početka ozbiljnih letnjih vrućina. Potpuno zaštićene unutar svoje rezidencije, larve će se razvijati tokom leta, a onda se učauriti i tako prezimeti. Tek početkom sledećeg proleća ćete imati prilike da vidite novu generaciju (ukoliko se nađete pored kućice u pravo vreme), koja će ubrzo pošto se navikne na svetlost i prosuši krila, odleteti u beli svet. Zahvaljujući Vama.

Jedna beogradska zidarica (Osmia sp.) je izabrala šupljinu u našem starom drvenom stolu...

... a ovo je konstrukcija sa štapovima trske, već dugi niz godina u upotrebi u jednoj vikendici.

Poražavajuće veliki broj vrsta je pod pritiskom urbanizacije. Neke su potpuno istisnute iz gradova, a onima koje su uspele da opstanu u surovim uslovima (čast izuzecima – bubašvabama, glodarima i golubovima) svakako nije lako. Zato je svako drvo, svako zeleno parče gradske zemlje i svaka sitnica koju ljudi mogu učiniti da pomognu - od izuzetnog značaja. Uostalom, ako ptice zaslužuju kućice – zašto ih ne bi zasluživali i najvredniji među insektima?

Dodatne informacije o solitarnim pčelama i kreativnim rešenjima kućica možete pronaći na sledećim linkovima:

http://www.insectpix.net/ - opšte informacije o različitim vrstama solitarnih pčela i kućicama koje možete napraviti.

http://solitarybee.com/blog/ - odličan blog na kome je akumulirana značajna količina saznanja, iskustva i vizuelnog materijala o "udomljavanju" solitarnih pčela. Zanimljive ideje kako napraviti kućice pogodne za posmatranje i fotografisanje larvi.

http://www.foxleas.com/bee_house.htm - dovoljno detaljne instrukcije i saveti u vezi konstruisanja kućica.

Kako smo napravili naš pčelinjak?

Za pravljenje kućice za zidarice zaista vam nije potrebno mnogo, ni materijala ni vremena:

1. Bambusova ili obična trska (vodite računa samo da nije tretirana insekticidima), šuplja i prečnika dečijeg ili tanjeg ženskog prsta... Ma znate već kolike su pčele :))

2. Glinena saksija (zbog debljine zidova, glinena je više termoizolujuća od plastične - larve/lutke ipak treba da prezime tu)

3. Gumica ili parče kanapa (jedna ili dve, ne više), da drži štapiće trske zajedno.

4. Stara papirna kesa ili pak papir.

5. Testera (pretpostavljam da može i jak reckavi kuhinjski nož), za sečenje trske.

- Trska se iseče na komade čija dužina zavisi od dubine saksije. Pri izboru same saksije vodite računa da pčele ipak vole dublje kanale. Naši štapići imaju nekih 13 cm, iskreno se nadam da je to dovoljno. U svakom slučaju, bolje duže no kraće.

- Isecite onoliko štapića koliko staje na dno saksije (koje je uže nego rub). Povežite određenu količinu labavo gumicom i dodajte još po potrebi. Ovo naglašavam jer je tska glatka i vrlo se lako razleti iz vaših šaka.

- Iscepajte papirnu kesu na polovinu, trećine ili četvrtine (po visini), zavisno od veličine. Ne moraju biti velike kao ova na slici. Jedan list papira stavite na dno saksije, tako da prekrije rupu ako je saksija ima (upotrebne saksije za biljke ih uvek imaju, dekorativne saksije "ulošci" ne). 

- Stavite svežanj trske u saksiju, a zatim delovima kese oblažite prostor oko njega, sabijajući papir da bi dobro fiksirao trsku. 

Finalni rezultat:

Nisam sigurna kolika je potreba za kiseonikom larvi pčela i koliko su trske i glinena saksija vazduhopropusne, pa sam za svaki slučaj iglom dodala po koju rupicu u papirni čep na rupi saksije. Inače, saksijsku rupu sam izblokirala da bih koliko-toliko onemogućila pristup drugim beskičmenjacima koji mogu naškoditi pčelama. Ni pčele zidarice nisu pošteđene svakojakih parazita (bilo da su osice, muve ili grinje).

Postavite kućicu na svetlo mesto, ali koje nije jako osunčano. 

Prve pčelinje posetioce možete očekivati negde od kraja aprila do početka juna.

Nahranite ptice iz kraja (2)

Ako ste propustili - DEO PRVI

Ili ti: kako je prošlo pravljenje kolača za ptice:

Potrebno je: nekoliko kalupa (šoljice ili slično, što pritom neće pući u zamrzivaču; preporučujem da budu manjih dimenzija, čak možete napraviti mini kolače u većem kalupu za led), papir za pečenje, svinjska mast, zrnevlje i kanap.

1. Papir isečete na pravougaone delove koji odgovaraju veličini šoljica (papir treba da potpuno oblaže šoljicu iznutra i da viri izvan ivice);
2. Napunite ih mašću (koja će se raskraviti na sobnoj temperaturi), a potom u nju umešajte zrnevlje:

3. Napravite omče od konopca. Čvorovi na kraju služe da bi se kolač bolje vezao oko omče. Napravite ih još više nego na ovoj slici:

4. Omčicu gurnite u kolač, skroz do dna kalupa i dobro ga "ušuškajte" okolo mašću.

5. Ostavite u zamrzivaču nekoliko sati, najbolje preko noći.
6. Kada se kolači stegnu, iznesite ih napolje, izaberite drvo/žbun, uklonite papir i okačite na granu, što više - to bolje. Napomena: stegnut kolač ne smete dugo držati u rukama pri postavljanju, jer će ga toplota vašeg tela raskraviti. Servirati na temperaturama ispod 0 stepeni C.


Psi.Es: Napušteni psi su u veoma teškoj situaciji što se tiče gladi. U ovom članku (klik!) Nemanja Jovanović, veterinar i kinolog, rekao je par zaista poučnih i korisnih stvari, pogledajte. Samo lepo bi bilo da su i novinari pokazali malo ljudskosti i gnusno senzacionalistički naslov promenili u "Molba: Nahranite gladne pse lutalice".

Nahranite ptice iz kraja!

Srbija i najveći deo Evrope hiberniraju pod debelim snežnim nanosima. No brojna bića s kojima delimo staništa nemaju izbor da se šćućure u bezbednim jazbinama, a kamoli toplim stanovima. Pod smetovima moraju da nađu još više hrane nego inače, ne bi li uspeli da održe temperaturu tela. Ovo pogotovo važi za ptice, koje dnevno moraju da pojedu hrane u količini svoje težine, pa i više, ne bi li održale svoj brzi metabolizam funkcionalnim i zdravim. Zato u zimskom periodu u gradovima možemo videti i razne tipično šumske ptice koje su se otisnule u traženje hrane po našim betonskim bespućima.

A baš vi im možete pomoći u tome!

Dobar razlog da hranite ptice je da umanjite stopu smrtnosti tokom zime, koja je veća nego što mislite. Kada se ona sabere sa ostalim pritiscima s kojima se populacije ptica susreću u ljudima prilagođenom svetu, jake zime kao što je trenutna mogu im naneti ozbiljan udarac. Društvo ljubitelja prirode "Falco" iz Temerina na svom sajtu navodi: "U gnezdima naših ptica pevačica godišnje mogu da se izlegnu 10-12 ptića, a kod senica čak 20-25 ptića, a ipak, ove ptice nikada neće poplaviti naše vrtove. Glavni razlog je – pored toga što jedan deo ptića ugine, ili postane plen grabljivicama odmah posle izletanja – što uginu zbog gladovanja tokom zime. Upravo zbog toga hranjenje ptica tokom zimskog perioda smatramo važnim zadatkom."

Hranilice za ptice je jednostavno napraviti, a ni izabrati mesto za hranjenje nije teško. Ako vam je stan na nižim spratovima i imate malo drveća ispred prozora, slobodno ih možete hraniti i na samom prozoru - ukoliko nemate mačku, naravno. Napraviti hranilice je lakše nego što verovatno mislite. Sve što vam je potrebno je različito zrnevlje (proso, susam, lan, suncokret, pšenica, pirinač... sve neposoljeno naravno), svinjska mast ili goveđi loj - kašika-dve, ili nešto više - zavisno od tipa hranilice za koji ste se odlučili, kao i kalup, ili neka vrsta podloge za koju ćete zrnevlje zalepiti.

Kako smo mi napravili naše hranilice? 

Isekli smo karton od rolne kuhinjskog papira na manje delove (rolna toalet papira na dve polovine, a kuhinjskog na četiri dela), ali možete praviti i veće.


Zatim smo istopili kašiku svinjske masti i pripremili semena u jednom plastičnom sudu. Karton uvaljate u masnoću, pa zatim u semena (slobodno se možete pomoći kašičicom da ih nalepite), a zatim ostavite na terasu ili u zamrzivač da se stegnu. Neverovatno je koliko je svinjska mast dobro vezivo i koliko dobro drži semena na podlozi. Međutim, ovo važi samo za temperature ispod i oko nule.


Onda smo provukli konopčiće kroz cilindar i vezali ih za lajsnu roletne, a raštrkali smo još semenki slobodno po simsu. Hranilice su prvo slobodno visile na dužem kanapu, ljuljajući se na vetru, ali to je odbijalo zebe do te mere da nisu htele ni da slete na sims - samo su "gajile zazubice" na obližnjoj grani. A senica nigde. Kada smo zavezali hranilicu skroz uz šipku, tako da je stabilna i da je vetar više ne klati, žurka je počela! Posetilo nas je živahno jato običnih zeba (Fringilla coelebs) i jedan usamljeni i stidljivi golub grivnaš (Columba palumbus). Za divno čudo, "domaći" golubovi su se pojavljivali retko i nisu bili navalentni.




Treba da znate i da na karton rolni staje relativno tanak sloj semena, pa ovo nije hranilica koja dugo traje. Možete koristiti i druge vrste podloga - šišarka je odlična i potpuno prirodna ideja.

Za kačenje na drvo u parku ili lokalnom šumarku, možda je ipak bolje da napravite ptičiji kolač, jer pruža najveću količinu hrane po jedinici zapremine. Ipak, pošto on kao izvor hrane može dosta potrajati, ptice se mogu previše uzdati i uzeti ga kao stalan. Pogledajte poslednju tezu među savetima.

Evo par jednostavnih i zanimljivih (i slikovitijih) uputstava za hranilice:

Izradite hranilicu za ptice (eduvizija.hr) (šišarka + ceo postupak sa mašću)
DIY repurposed bird feeders (dva tipa hranilice, prva sa kartonom rolne, kao naša).
LOA uputstvo za hranjenje ptica (ptičiji kolač + opšti saveti o hranjenju).

Hranilice su idealne ne samo zbog količine hrane i njene lake dostupnosti pticama, već i zbog toga što ih snabdevaju zasićenim masnoćama, koje su im neophodne, posebno u zimskim danima, da bi održale telesnu temperaturu. Životinjskim mastima se tokom leta snabdevaju uglavnom jedući insekte. Imajte ovo na umu ukoliko umesto pravljenja jednostavne hranilice odlučite da samo raštrkate semenke po izabranoj površini. U krajnjem slučaju i to je bolje nego ništa, ali za (bukvalno) par dodatnih minuta vašeg vremena ptice će dobiti  više ključnih hranljivih materija.



Na internetu možete pronaći različite savete, od kojih je ne mali broj pogrešan. Stoga, nije na odmet da naglasimo nekoliko važnih pravila:

- Maksimalno izbegavajte hranjenje ptica hlebom. Zbog soli, kvasca, aditiva i činjenjice da jako brzo skuplja vlagu, on zapravo predstavlja nezdravu hranu za naše pernate prijatelje.

- Na nekim mestima možete naći da se kao vezivo koristi margarin, ali biljne masnoće nisu preterano korisne pticama. Previše može i štetiti. Koristite svinjsku mast ili goveđi loj. Loj je bolje vezivo, ali je teže nabavljiv, dok svinjsku mast možete kupiti bilo gde i to po niskim cenama.

- Kad smo kod masti, senice će se vrlo obradovati ako im okačite komad slanine "sapunjare" (puno masti, malo mesa) na drvo. Vodite računa da ga dobro pričvrstite pritom, da je ne bi ukrala svraka ili vrana.

- Forma i način postavljanja hranilice zavisi od vrsta ptica. Senice će prilično lako savladati strukture koje vise i klate se, ali to ne važi i za druge ptice - zebe i vrapci nisu tako akrobatski nastrojeni, a viseća hranilica koja se klati na vetru će ih verovatno uplašiti i odbiti (verovali ili ne, čak i golubove), poput strašila.

- Hranilicu postavite na dovoljnoj visini, da pticu koja se zanela jedući ne bi mogao da dohvati predator poput mačke (a eto vam podsetnika da, dalje od ptica, nahranite i mace iz kraja) - dakle minimum 1,5m, a po mogućstvu i više. Vodite računa i da bude dobro pričvršćena ako je moguće - svrake

- Hranilicu (recimo kolač za ptice) možete ubaciti ispod nekog gušćeg žbuna - manje ptice jako vole da se okupljaju oko njih. Pritom vodite računa da to ne bude žbun gde se rado okupljaju psi ili mačke (da, psi - obavezno nahranite i pse).

- Ptice možete hraniti i prizemno, na otvorenom tlu, ali računajte da će naši ješni gradski golubovi pojesti najveći deo hrane. Nikako ne želim da ih obespravim (jer jako volim te barabe), u redu je da dobiju svoj deo, ali vodite računa o tome da su mnogo žustriji u uzimanju hrane nego manje ptice, a pošto se često kreću u većim jatima, uspešni su i u teranju istih. Golubovi se takođe rado okupljaju i na prozorima, pa mogu predstavljati problem i tu. Ja ih ne teram od hranilica, već se trudim da najveći deo postavim kada je lokalno jato golubova odsutno. Takođe, semenke koje su raštrkane po simsu, umesto grupisane, omogući će svima da jedu, ne i jednoj grupi da pojede sve, pa makar bili i naši alavi golubovi.
Napolju, golubove ćete izbeći ako ptice hranite u gušćim parkovima/šumarcima.
Šumski golubovi, tj. golubovi grivnaši, su daleko stidljiviji i nisam primetila da teraju sitnije ptice.

- Nemojte se previše vrzmati oko mesta hranjenja - posmatrajte ptice bez mnogo naglih pokreta i sa određene distance.

- VEOMA važno: ukoliko ste počeli da hranite ptice svakodnevno na određenom mestu (npr. na prozoru, na određenom drvetu ili određenom mestu u parku), to treba da nastavite da radite do kraja ledenih dana! Ptice će se stvarno navići da dolaze na jedno mesto po hranu, a ukoliko ih iznenada zapostavite i prepustite same sebi, postoji mogućnost da se previše iscrpe čekajući vas, što može biti čak i smrtonosno za neke od njih. Ukoliko ne možete da ispunite obavezu, pravite hranilice sa manjim količinama zrnevlja (koje se brže potroše) i postavljajte ih nasumično - dakle ne vezujte ptice za određeno mesto.

Za malo ljudske dobrote, ova ljupka i plemenita stvorenja će vam zahvaliti brojnim cvrkutima i svojom predivnom pojavom.

P.S. Mnogo su slatke kad su musave :)

"Cvetne svećice"

Mala slavljenička reciklaža

Jedna draga pametna glavica se dosetila da postolja za svećice sa svog osmog rođendana pretvori u cvetnu baštu :)

Ideja je zaista procvetala i prerasla u malu porodičnu zabavu, kao i priliku za naslađivanje bezobrazno jarkim bojama. Ipak leto samo što nije!

Postupak je jednostavan:

• Pigmentacija: obojite postolja za svećice akrilnim bojama (na bazi vode) po izboru. Ostavite da se osuši.
• Sredina cveta: mi smo koristili plastelin, jer plastelin je (za)uvek izvor dodatne radosti. No ako želite da povećate procenat recikliranog materijala možete upotrebiti npr. već korišćeni šareni papir. Odabrani materijal fino sabiti u šupljinu "cveta".
• Sadnja! Kao "supstrat" najpraktičnije je upotrebiti kakav odbačeni sunđer, u koji ćete zabosti špicaste krajeve postolja - sada stabaoca vaših cvetića. Možete obojiti ga po želji. Mi smo imali sreće da nam se pri ruci nađe maltene gotova "žardinjera" - ambalaža ručnog sata, koja je uključuje metalnu kutiju i fini, crni sunđer. 

Faza sušenja

Gotovi cvetići poziraju sa "sirovim" postoljima za svećice

 A kao što svaki pošten baštovan zna - gde ima cveća, ima i konzumenata:

Ko zna šta sve odbačeno i zaboravljeno može da nas iznenadi cvetanjem!

DIY Božić

I sa malo se može mnogo :)

via Make zine

Srećan Božić!

Uradi sam: Podmetac od providnog CDa

Pre nego što pređemo na prvi prvcijati D.I.Y. tutorijal na Majmunčetu, da probamo da raščistimo malu terminološku zbrku. Iako je "reciklaža" najčešće i najšire upotrebljavan termin kada se govori o odgovornom ponašanju prema otpadu koji stvaramo, ta kolokvijalna upotreba nas može dovesti u zabludu. Reciklaža je samo jedno od „3R“ Reuse, Reduce, Recycle pravila, a u trojci vrlo namerno zauzima poslednje mesto. Proces reciklaže predstavlja pretvaranje nekog predmeta u sirovinu od koje je originalno napravljen. Često je zahtevna, skupa i rastrošna što se tiče upotrebe energije; često se mnogo materijala usput izgubi (jedini materijal koji se 100% reciklira je staklo), pa zato i ako je neophodna i (hvala Bogu) sve rasprostranjenija - zapravo predstavlja poslednju liniju borbe protiv viška neželjenih predmeta.

Na duže staze daleko su efikasnije drugoplasirana redukcija (smanjivanje količina otpada kako štedljivijom upotrebom sirovina i materijala što se tiče industrije, tako i racionalnijom i dužom upotrebom gotovih predmeta što se tiče potrošača) i ponovna upotreba. Kada se kaže „recikliranje“, često se misli upravo na ponovnu upotrebu predmeta. Prava igračka od recikliranih materijala je ona čija je sirovina plastika dobijene od (recikliranih) plastičnih flaša, na primer. Međutim, izraz „...od recikliranih materijala“ se kolokvijalno često koristi da označi ponovnu upotrebu nekog predmeta, pri kojoj mu je dodaljena nova uloga. Tako, odbačenoj limeci biva udahnut novi život ako ponovo upotrebite napravivši od nje čašu za olovke. Na nivou pojedinca, to je daleko efikasniji oblik borbe protiv otpada nego da ste zaista reciklirali limenku i uz svu potrošnju resursa dobili nekoliko grama aluminijuma.

Sada, kada smo to raščistili, možemo preći na stvar - ideju kako da od providnog, zaštitnog CD/DVDa koji se, kao zaštita od grebanja, nalazi u svakom pakovanju praznih diskova „na štapu“, napravite unikatni podmetač za čaše (i sve ostale objekte kojima treba nešto podmetnuti). Vrlo je lako za uraditi, pa i mladunce lako možete uključiti u akciju. Rezultat je obično više nego zadovoljavajući - em ćete dobiti jedinstvenu upotrebnu stvarčicu, em ćete se zabaviti i razmahati kreativnim potencijalima dok je stvarate, em će deponija biti olakšana za jedno nerazgradivo parče plastike!

Dakle, ovo je zvezda ovog tutorijala:

Korak 0 - priprema

Za pravljenje podmetača će vam biti potrebno sledeće:

1. Providni zaštitni disk (1 disk = 1 podmetač)

2. Podloga za crtanje (deblji papir ili tanji karton)

3. Olovka (za obeležavanje)

4. Široka lepljiva traka

5. Dvostrano lepljiva traka

6. Velike makaze (za papir) i male makaze (za nokte)

+ Pribor za i crtanje/grafiku/kolaž/šta-god-vas-čini-srećnim, kojim ćete napraviti ilustraciju

Napomena za br. 4. - široka traka će biti donja strana vašeg podmetača. Kao takva treba da bude vodonepropusna, po mogućstvu takve teksture da ne klizi po podlozi, i široka, da bi ste lako i jednostavno oblepili donju stranu vašeg crteža. Na slici je prikazana traka na engleskom poznata kao duct tape. Izuzetno je jaka (postoji valjan razlog zašto u filmovima njome zalepljena usta ne govore, a ruke i noge ne mrdaju :)) i ispunjava sve gore navedene uslove. Ima je u prodaji kod nas, ali ako vam nije dostupna možete se poslužiti i običnim širokim selotejpom ili ako imate više živaca - izolirom. Osnovni cilj je da papir na kome je crtež izolujete od vlage. Umesto trake možete upotrebiti još jedan disk, o čemu opširnije u koraku 4.

Korak 1. - grafički deo posla - ilustracija podmetača

Ovom prilikom su za grafički deo posla korišćeni ručno napravljeni gumeni pečatići (hvala mužu :)).

Naravno, možete koristiti i konvencionalnije crtačke metode...

2a)

- Postavite disk na papir i tanko olovkom opcrtate spoljašnji krug i unutrašnji kružić.

- Po površini unutar kruga stvarate željenu sliku.

2b)

- Sečete po linijama spoljašnjeg kruga i unutrašnjeg kružića, trudite se da budete što precizniji.

Na kraju dobijate gotovu ilustraciju vašeg podmetača, koja treba da ima ovakvu formu:

Korak 3. - „armiranje“ ilustracije

- Donju stranu ilustracije oblepite lepljivom trakom, kako mislite da je najzgodnije. Majmunče je koristilo sledeći sistem:

Takođe, jednostavniji metod bi bio da napravite napravite "sendvič" od dva diska - 1 sa gornje, drugi sa donje strane ilustracije. U tom slučaju vam široki selotejp nije potreban, preskočili bi ste korak 3, a duplirali korak 4. Takva konstrukcija je malo preglomazna preglomazna za moj ukus, ali može biti interesantna jer možete napraviti podmetač sa dva lica.

Korak 4. - lepljiva posla

U ovoj fazi, goruće je pitanje kako ćete spojiti sve slojeve vašeg podmetača u nastajanju. Osnova tj. disk je providan, pa zato upotreba lepka nije preporučljiva - makar u pitanju bio i bezbojni OHO, velika je verovatnoća da će se mesto lepljenja napadno videti i biti prilično muzgavo. No, u pomoć stiže gotovo svemogući dvostrani selotejp. Odlično lepi, a neupadljiv je, pa je s toga najvalifikovaniji za ovu fazu. Za lepljenje će vam trebati jako prilično mala površina - i vizuelno i funkcionalno se najbolje pokazalo da lepljivu traku stavite na uzani prostor između unutrašnjeg kruga diska i plastičnog prstena koji ga okružuje.

A da bi ste pravilno isekli komadić lepljive trake pri tom štedeći na materijalu, najbolje je da upotrebite kovanicu od 20 dinara - po prečniku gotovo potpuno odgovara pomenutom prstenu. Ako dinari nisu u opciji, potražite novčić ili drugi objekat sličnog prečnika - bitno je samo da bude dovoljno gladak da se lepak ne uhvati previše za njega.

- Blago zalepite novčić za traku (1), pažljivo opsecite (2), a zatim lagano odlepite isečeno parče sa novčića - pazite da ne skinete samo gornju zaštitnu foliju! (3). Zalepite krug trake tamo gde mu je mesto (4).

- Opsecite unutrašnji kružić diska

Napomena - ako je disk koji imate hrapav, hrapava strana treba da bude gornja - dakle, lepljivu traku stavljate sa glatke strane diska.

Korak 5. - finalni spoj

U velikom finalu pred sobom treba da imate dva predmeta koji izgledaju ovako:

Sada vam ostaje samo da ih spojite u jednu celinu.

Odlepite zaštitnu foliju sa lepljive trake (1). Da bi ste precizno povezali slojeve, najbolje je da upotrebite svoj kažiprst - otvor diska je upravo njemu i namenjen. Prvo stavite sam disk, sa lepkom na gore na kažiprst, a nešto iznad nataknite ilustraciju sa podlogom, sa podlogom na gore (2). Poravnajte ih i spojite (3), a zatim malo ispritiskajte površinu ispod koje je lepak, da se dooobro uhvati (4).

To je to - srećan vam reupotrebljeni podmetač!

P.S. „Inzest mit den Sternen“ - stih iz pesme Selbstportrait mit Kater od Einstürzende Neubauten.