"Mali zeleni rečnik" ima za cilj da (nekada grubo, a nekada potanko) pojasni česte pojmove vezane za ekologiju i zaštitu životne sredine. Neke od njih mediji "mantraju" bez razumevanja. Neki su nam pak dobro poznati, ali se nikada nismo zapitali kakav značaj mogu igrati u održavanju prirodne ravnoteže. Pojmovi će se ređati bez određenog slovnog reda. Uživajte i upijajte!
Šta je uopšte „biorazgradnja“?
Biodegradacija, ili biorazgradnja, naziv je za široku grupu čestih i potpuno prirodnih procesa razlaganja ugljeničnih (organskih) materija od strane mikroorganizama. Pod „kišobranom“ reči biorazgradnja nalaze se svi oni dobro nam poznati procesi, poput truljenja voća i lišća i "kvarenja" mesa, zuba... Svega što prepušteno samo sebi posle nekog vremena smekša, razvodni se i i/ili počne čudno da miriše :)Glavni akteri procesa (primarni razlagači) su različite bakterije i gljive. Koristeći (za svaki tip organizma i degradacije) specifične enzime, one razlažu kompleksne organske komponente na prostija jedinjenja ili elemente, koristeći se proizvodima razgradnje kao izvorom energije. Međuproizvode degradacije mogu koristiti i drugi mikroorganizmi (sekundarni razlagači). Takođe, ne smemo izostaviti ni doprinos makroorganizama (uglavnom beskičmenjaka - insekata, crva, itd.), koji su tu da „načnu“ i usitne materijal, čineći ga lakše dostupnim za mikroorganizme. Svi zajedno čine efikasnu razlagačku mrežu.
Od velikog interesa za ekologiju, zaštitu životne sredine i svakog stanovnika Zemlje je sposobnost mikroorganizama da razgrade zagađivače koji su ljudskom aktivnošću uneseni u prirodu. I zaista, bakterije su pokazale sposobnost degradacije različitih ugljovodonika (nafta, polihlorovani bifenili - PCB), antibiotika i farmaceutskih (nus)proizvoda, radioaktivnih izotopa, nekih teških metala, itd.
 |
| Mreža razlaganja nafte, koji uključuje različite mikroorganizme |
Kako koristimo biorazlagače?
Pionirski poduhvat kontrolisane biorazgradnje bio je sreća u nesreći. Pri izlivanju nafte sa tankera Exxon Valdez 1989. godine, u zaliv Princa Vilijema na Aljasci ispušteno 41,6 miliona litara nafte. Odlučeno je da se u blizini devastirane obale pokuša pospešvinje umnožavanja jedne vrste bakterije sposobne da razloži sirovu naftu dodavanjem đubriva u vodu. Rezultati su bili ohrabrujući.
Od 1989. do danas razvijeno je mnoštvo različitih tehnika biorazgradnje, baziranih na različitim mikroorganizmima. Poduhvat vezan za Exxon Valdez mrlju, kao i mnoštvo današnjih, uzdaju se u rad mikroorganizama već prisutnih u zemljištu ili vodi. Genetički inženjering doneo je mogućnost da se bakterije modifikuju na način koji bi im dao svojstvo da „konzumiraju“ materiju koju želimo da razložimo.
Tako se bakteriji Deinococcus radiodurans, jednom od na jonizujuća zračenja najotpornijih organizama, dodaju geni koji joj omogućuju da aktivno razgrađuje česte komponente radioaktivnog otpada, kao što su toulen i živa. Ovo omogućava direktnu primenu genetski modifikovanih kultura bakterija pri čišćenju radioaktivnih zagađenja i razgradnji radioaktivnog otpada.
Naravno, uvek je sporno koliko je bezbedno puštati bilo koje GM organizme u životnu sredinu, zbog nejasnoće kako će se oni na nju prilagoditi, da li će i u kom pravcu će nastaviti svoje širenje i evoluciju, a samim tim i kako će uticati na druge organizme i njihove zajednice, uključujući i ljudsku.
 |
| Jedan od "naftojeda" |
Jedan od skorijih primera za ovaj tip kontroverze bila bi metodologija primenjena pri razlaganju nafte prolivene tokom BP izlivanja nafte u Meksičkom zalivu prošle godine. Neki naučnici su doveli u pitanje povezanost misterioznih osipa u Zalivu sa disperzantiom za naftu Corexitom (supstanca koja služi da „rasturi“ mrlju u sitnije kapljice i tako učini naftu dostupnom mikroorganizmima) i GM bakterijama. Toksikolog sa Texas Tech univerziteta Ron Kendall izjavio je da disperzant uništava ćelijske zidove i membrane, čineći organizme ranjivijim na prodiranje toksikanata iz nafte, ali i na napade bakterija. Tu su i druge brige vezane za korišćene bakterije koje se, nažalost, prilično uklapaju u kliničke slike u Zalivu. Dva odlična članka o temi možete pročitati na sajtu Guardiana i Huffington Posta.
(Nastaviće se...)
Literatura i izvori za dalje čitanje:- Lerner, K.L., Lerner., B.W., "Environmental Science in Context, Vol. 1&2", 2009, str. 57-59.
- "Marine microorganisms make a meal of oil: A microbal degradation network", 2004, Nature Reviews Microbiology 4
- "BP oil spill: Obama administration's scientists admit alarm over chemicals", 3. avgust 2010., www.guardian.co.uk
- "Bio-Remediation or Bio-Hazard? Dispersants, Bacteria and Illness in the Gulf", 17. septembar 2010, www.huffingtonpost.com
- "Decay" ilustracija - Tiffany Liu
No comments:
Post a Comment