Napravite kućicu za pčelu zidaricu

Ovaj tekst napisan je maja 2010. godine na blogu Space Scarab, po pojavljivanju pčela zidarica na našoj terasi (fotografije sa pčelom i gnezdom u rupi u stolu). Negde pred kraj marta 2011. njeni potomci (5-6) su se uspešno izlegli i odleteli u čađavi svet. Ove godine smo napokon odlučili da im napravimo pravu "kućicu". Uputstvo za pravljenje pronaći ćete na kraju teksta iz 2010, koji u čast zidarica koje će se, nadajmo se, naseliti kod nas, ponovo objavljujem ovde na Majmunčetu.

Usvojite pčelu!

Momentalne asocijacije na pčele su organizovanost, košnice, velike količine meda i po koji ubod žaoke. Međutim, postoje i vrste pčela koje žive radikalno drugačije.


Solitarne pčele (par stotina vrsta naseljava Evropu) žive, kao što im ime nagoveštava, pojedinačno. Neke se gnezde u grupama, ali bez ikakve socijalne organizacije. Ne proizvode med ni pčelinji vosak. Nisu agresivne i poseduju vrlo krhke žaoke – pokušaće da vas ubodu jedino ako ih direktno maltretirate (gnjavite u rukama). Odlični su oprašivači biljaka, pa ih ta osobina, plus činjenica da su bezopasne, čine idealnim „zaposlenima“ u baštama i voćnjacima. A ono po čemu su možda najinteresantnije je zanat koji kriju u svojih šest nogu - konstrukcija gnezda. Neke kopaju kanaliće u zemlji, neke traže rupe u drveću koje potom bukvalno doziđuju, a neke seku lišće i od njih sklapaju jaslice za svoje potomstvo.

Pčele zidarice, roda Osmia (eng. Mason bees) se gnezde tako što izaberu odgovarajuću šupljinu u drvetu ili na zgodnom zidu. Zatim počinju da donose blato i marljivo „zidaju“ komorice u koje će položiti jaja. Svaku komoricu opremaju i zalihama hrane – gromuljicama polena, koje će larve koristiti tokom svog razvoja. Na kraju sve to zapečate sa nekoliko slojeva blata i odlete u svoju sledeću roditeljsku misiju.

Pčelicama koje žive u urbanim sredinama nije uvek lako da pronađu odgovarajuće mesto za gnežđenje. Možete im u tome pomoći – praveći im mesto za gnežđenje na deliću vaše, ljudske teritorije. Za uzvrat će biti vredni oprašivači, ukoliko gajite cveće, ili bar biti izuzetno interesantni subjekti za posmatranje i fotografisanje. 

Izuzetno je jednostavno – možete izbušiti rupe u nešto debljem komadu drveta, ili po ličnom nahođenju naslagati svežnjeve bambusovih ili bilo kojih drugih šupljih grančica ili cevčica. Ukoliko je kućuca izložena kiši, poželjno je ubušiti rupe vrlo blago na gore, da se ne bi zadržavala voda. Primeri koje vidite su jednostavni i prirodni, ali možete pustiti mašti na volju i napraviti prave drvene pčelinje zamkove...

Postavite vašu kućicu za pčele u dvorište ili na terasu, na letačima lako dostupno, svetlo, ali ne ekstremno osunčano mesto. Pčele će već same pronaći put do njih. Praviće gnezda tokom maja, a verovatno i duže, sve do početka ozbiljnih letnjih vrućina. Potpuno zaštićene unutar svoje rezidencije, larve će se razvijati tokom leta, a onda se učauriti i tako prezimeti. Tek početkom sledećeg proleća ćete imati prilike da vidite novu generaciju (ukoliko se nađete pored kućice u pravo vreme), koja će ubrzo pošto se navikne na svetlost i prosuši krila, odleteti u beli svet. Zahvaljujući Vama.

Jedna beogradska zidarica (Osmia sp.) je izabrala šupljinu u našem starom drvenom stolu...

... a ovo je konstrukcija sa štapovima trske, već dugi niz godina u upotrebi u jednoj vikendici.

Poražavajuće veliki broj vrsta je pod pritiskom urbanizacije. Neke su potpuno istisnute iz gradova, a onima koje su uspele da opstanu u surovim uslovima (čast izuzecima – bubašvabama, glodarima i golubovima) svakako nije lako. Zato je svako drvo, svako zeleno parče gradske zemlje i svaka sitnica koju ljudi mogu učiniti da pomognu - od izuzetnog značaja. Uostalom, ako ptice zaslužuju kućice – zašto ih ne bi zasluživali i najvredniji među insektima?

Dodatne informacije o solitarnim pčelama i kreativnim rešenjima kućica možete pronaći na sledećim linkovima:

http://www.insectpix.net/ - opšte informacije o različitim vrstama solitarnih pčela i kućicama koje možete napraviti.

http://solitarybee.com/blog/ - odličan blog na kome je akumulirana značajna količina saznanja, iskustva i vizuelnog materijala o "udomljavanju" solitarnih pčela. Zanimljive ideje kako napraviti kućice pogodne za posmatranje i fotografisanje larvi.

http://www.foxleas.com/bee_house.htm - dovoljno detaljne instrukcije i saveti u vezi konstruisanja kućica.

Kako smo napravili naš pčelinjak?

Za pravljenje kućice za zidarice zaista vam nije potrebno mnogo, ni materijala ni vremena:

1. Bambusova ili obična trska (vodite računa samo da nije tretirana insekticidima), šuplja i prečnika dečijeg ili tanjeg ženskog prsta... Ma znate već kolike su pčele :))

2. Glinena saksija (zbog debljine zidova, glinena je više termoizolujuća od plastične - larve/lutke ipak treba da prezime tu)

3. Gumica ili parče kanapa (jedna ili dve, ne više), da drži štapiće trske zajedno.

4. Stara papirna kesa ili pak papir.

5. Testera (pretpostavljam da može i jak reckavi kuhinjski nož), za sečenje trske.

- Trska se iseče na komade čija dužina zavisi od dubine saksije. Pri izboru same saksije vodite računa da pčele ipak vole dublje kanale. Naši štapići imaju nekih 13 cm, iskreno se nadam da je to dovoljno. U svakom slučaju, bolje duže no kraće.

- Isecite onoliko štapića koliko staje na dno saksije (koje je uže nego rub). Povežite određenu količinu labavo gumicom i dodajte još po potrebi. Ovo naglašavam jer je tska glatka i vrlo se lako razleti iz vaših šaka.

- Iscepajte papirnu kesu na polovinu, trećine ili četvrtine (po visini), zavisno od veličine. Ne moraju biti velike kao ova na slici. Jedan list papira stavite na dno saksije, tako da prekrije rupu ako je saksija ima (upotrebne saksije za biljke ih uvek imaju, dekorativne saksije "ulošci" ne). 

- Stavite svežanj trske u saksiju, a zatim delovima kese oblažite prostor oko njega, sabijajući papir da bi dobro fiksirao trsku. 

Finalni rezultat:

Nisam sigurna kolika je potreba za kiseonikom larvi pčela i koliko su trske i glinena saksija vazduhopropusne, pa sam za svaki slučaj iglom dodala po koju rupicu u papirni čep na rupi saksije. Inače, saksijsku rupu sam izblokirala da bih koliko-toliko onemogućila pristup drugim beskičmenjacima koji mogu naškoditi pčelama. Ni pčele zidarice nisu pošteđene svakojakih parazita (bilo da su osice, muve ili grinje).

Postavite kućicu na svetlo mesto, ali koje nije jako osunčano. 

Prve pčelinje posetioce možete očekivati negde od kraja aprila do početka juna.