Weed Power!

U baštici je ove godine promenjena kompletna strategija gajenja biljaka. Nije knjiška, već potpuno eksperimentalna, jednostavna i vođena dobrim osećajem. Nova filozofija bi se mogla rezimirati kao "previše pomoći najčešće odmaže".

Prošle godine sam radila sve po klasičnim hortikulti pravilima. Žardinjera je redovno plevljena od samoniklih biljaka, u narodu poznatijih kao korov :) Biljke su prihranjivane kvalitetnim komercijalnim đubrivima u propisanim dozama, orezivane i sve. Međutim, sredinom proleća i do kraja leta sledi prava katastrofa u vidu najezde crvenih paukova (grinje roda Tetranychus), koji su što desetkovali (pobili mi SVE suncokrete), što unakazili dobar deo biljne populacije. Ovo nije ništa čudno, ako uzmemo u obzir da su im idealna što suvlja i toplija staništa - baš kao što su to gradske južne terase, baš kao što je naša. Zatim su biljne vaši postale više nego ješne i samostalno ubile dve biljke, druge oslabile. S obzirom da sam apsolutno protiv upotrebe pesticida/insekticida, pre svega zbog štete koje mogu naneti ostalim, a često korisnim stvorenjima, ratovanje se uglavnom svodilo na ručno skupljanje (čitaj: gnječenje) i prskanje rastvorom belog luka (koji tera kako naše, tako i ove fitovampire). Bila je to duga i kr... hemolimfna borba.

Od pomoći je bio predatorski živi svet - recimo, pauci skakači (o nesebičnoj pomoći paukova ovde je već pisano), nekolicina "gostujućih" bubamara i drugi. Međutim, gotovo niko od malih pomoćnika se nije zadržavao dugo u žardinjeri - iako grinjama odgovaraju suvi, topli i oplevljeni uslovi odgovaraju grinjama i vašima, bilo je očigledno da ne odgovaraju nikom drugom, a pogotovo ne pozitivcima.

Ljubičica ušuškana među drugim biljkama i montiranom pokrovnom grančicom jele
(ljubičice nikako ne vole direktno sunce juga)

Izuzet od kataklizme bio je jedino desni deo žardinjere, koji je bio daleko slabije plevljen i gde sam ostavila niskorastuću travu i slične samonikle "patuljke" koji su se tu zatekli. Šteta od crvenih paukova je bila daleko manja, a gajene biljke normalno su se razvijale i cvetale sve do prvog mraza. Očigledno da je "korov" stvorio uravnoteženije uslove - vlažnije, sa manjim temperaturnim ekstremima i većim biodiverzitetom - kakvi manje odgovaraju štetnim stvorovima. Jedan jedini suncokret koji je doživeo cvetanje bio je upravo tu. Čak i u skučenim i izmenjenim uslovima kao što je gradska žardinjera, pustiti prirodu da sama uspostavi svoja pravila je izgleda najbolje rešenje za sve.


Zato ove sezone primenjujemo nove mere:

1. Pokrov od suvog lišća, grančica četinara i suvih baštenskih biljaka napravljen je zimus, pre svega radi zaštite višegodišnjih biljaka od velike hladnoće. Slično sam radila i prošle zime, ali sam pokrov uklonila na početku sezone, da raščistim površinu za sađenje, kao. Raščišćavanje nema mnogo smisla - pokrov (a) štiti zemljište od isušivanja i ispiranja i poboljšava njegov kvalitet kako postepeno truli, (b) pruža mladim, nežnim biljkama zaštitu od jakog sunčevog zračenja i (c) predstavlja stanište korisnih beskičmenjaka - na ovo mi je posebno skrenulo pažnju kada sam zimus u suvim cvetovima hrizantema pronašla larve Syrphidae (pčelolike muve), koje su inače veliki žderači biljnih vaši. Teoretski, pokrov bi mogao da pomogne i štetočinama da prežive, ali nedostatak pokrova u prethodnim godinama im svakako nije smetao...

Ko to laže, žardinjera mala? Hrizanteme, drvce, karanfilići i divljakuše

2. Nema plevljenja niskorastućeg "korova" - ovakve biljke puštam da slobodno rastu, krateći ih samo ako počnu previše da guše neku gajenu biljku. Ovo ima nekoliko prednosti:
- Biljke čuvaju vlažnost zemljišta i sprečavaju usijanje žardinjere na direkntom suncu - dakle, uskraćuju crvene grinje za dva najznačajnija im razvojna faktora.
- Povećavaju opštu biološku raznovrsnost u bašti - pružaju mikrostanište i pogodne uslove za korisne insekte, pauke, stonoge. Veća biološka raznovrsnost = veća mogućnost da se uspostavi prirodna ravnoteža = zdravija bašta.
- Same su izrazito otporne na štetočine, pa ih ne privlače.
- Imaju sitne listove, cvetove i semenke, pa ne bi trebalo da troše mnogo hranljivih materija u svrhu stvaranja istih.

Za sada ne deluje da gajene biljke i malo zaostaju u razvoju zbog svojih divljih komšinica. Pratim kakva će biti situacija kada dođe do cvetanja, koje je pogotvo prehrambeno zahtevno za gajene kultivare.

Ako neka divljakuša previše guši domaću biljku, malo je ošišam. Planiram da određene biljke uklonim ako nešto drugo bude trebalo da dođe na njihovo mesto, ali nikako bez preke potrebe.

Ni ruža se ne buni u korovskom komšiluku

3. Prihrana: humus + "diskretno đubrenje" - kod svih višegodišnjih biljaka dodat je humus, a svako drugo-treće zalivanje u vodu dodajem prihranu, ali "diskretno" - u 10-20 puta manjoj koncentraciji od propisane, ponekad još manje, gotovo simbolično. Ideja je da vodu samo "prstohvatom posolim" i tako je malo obogatim hranljivim materijama, ali ne u meri koja dopinguje biljku i tera je u ubrzan razvoj. Ne znam koliko ovakvo đubrenje uopšte ima efekta, ali sve biljke lepo napreduju prirodnim tempom - nisu se iscrpljene kao prošle godine kada sam ih dopingovala opet po klasični pravilima (što se pride jako dopada i štetočinama). No uskoro i onako prelazimo na Slavol, koji jako cenim i stoga mu se radujem.

4. Često zalivanje same terase - da bi se koliko toliko podigao nivo vlažnosti koja odbija crvenu napast. Opet ponavljam, terasa je na južnoj strani, tako da usijanje ume da bude veliko.



5. Svakodnevno praćenje svih dešavanja u bašti.

Dosadašnji razvoj dešavanja: i pored lepog vremena koje im jako pogoduje, od početka godine sam našla čitave 2 (DVE) biljne vaši! Iako imaju dosta sočnih izdanaka hrizantema i ruža, da im enzimi pođu na mandibule. Jednostavno ih nema. I dalje mi deluje neverovatno.

Mada, kad vidim nekoliko ovakvih baja kako se vešto veru po biljčicama i grančicama, više nije tako neverovatno :)

Arhineprijatelja crvenu grinju tek čekamo da promoli pipke destrukcije.

* * *

U suštini sam nikad zadovoljnija bašticom. Ako se slučajno desi da preskočim zalivanje jedne večeri, znam da će, za razliku od svih ostalih oplevljenih godina, zemlja ostati dovoljno vlažna da biljke neće klonuti. Praćenje živog sveta po bašti još je zanimljivije, jer sada zaista ima prostora da se razmaše po svojim biljnim mikrostaništima i znam da je tu jer su uslovi odgovarajući, a ne samo prinudno i trenutno, tražeći hranu. Jednostavno se oseća da ovakav sastav daje jaču potporu lokalnoj fauni, a gajene biljke se ne bune. "Vuk sit i ovce na broju" :)

A naravno, to da "korov" ne može biti izuzetno dekorativan je čista zlobna predrasuda...