Zlo nije posebno

Zadojeni crnim hronikama policijske države, podsvesno smo istrenirani da uvek tražimo sumnjivo lice. Nekoga ko odudara, ko je "čudan", ko je "lud". Osmotrimo ga, a zatim mu misaono pripišemo određeni zločin za koji smo čuli da se dogodio. Međutim, realnost je mnogo strašnija od ludila. Ako se malo bolje zagledamo u nju, shvatamo da zlo izbija upravo iz naše današnje normalnosti.

*

Prvo smo se mimoišli sa Psom, lokalcem sa slomljenom i čudno zaraslom vilicom, dobricom koji niti laje, niti koga dira. Obično leži, na trotoaru, teško diše i ljubopitljivo posmatra okolni svet. Baš kao i tad.

Zatim smo se mimoišli sa Gospođom - potpuno prosečnom, skromnom sredovečnom ženom, koja bi mogla biti i vaša komšinica, šalterska službenica, medicinska sestra, kasirka. Mogla bi biti bilo ko.

Gospođa na svom putu susreće Psa. Počinje gnevno i pogrdno da viče i šutira oveći grumen zemlje pravo na njega. Dok on u potpunoj defanzivi beži između obližnjih automobila, upućujem Gospođi protest, više molećiv nego grub:

"Nemojte da ga šutirate molim vas! Pa vidite da je bolestan".

Ona se okreće, uz osmeh:

"Znam, ali smrdi tu."

Pa zatim: "Ma znam ja, nisam ja njega šutnula, samo sam grumen...". Tuc-muc. Defanzivno i ljubazno tuc-muc. Nekako normalno.

Iako ga nije povredila, to što je Gospođa uradila psu koji jedva diše je čisto zlo. Iskazivanje nadmoćnosti nad stvorenjem koje ne može da uzvrati, a verujem da to ne bi to učinilo čak i da jeste u mogućnosti. Čija je jedina greška bila što u tom trenutku postojao na tom mestu i što postoji uopšte. I što je vidno onesposobljen da se brani, takoreći bespomoćan.

A naša Gospođa je bila tako obična.

Nešto mi govori da će je moj komentar podstaći, ne da se zamisli nad svojim impulsom, već da sledeći put svojom, običnom, prosečnom, normalnom sredovečnom nogom zama'ne još jače, pod uslovom da ne bude nikoga u blizini. Iskreno se nadam da grešim, ali mislim da je shvatila da samo treba biti oprezniji.

Sejanje tog "normalnog zla" me uvek podseti na jednu strofu, a najviše njen poslednji stih:


Now, with all these cameras focused on my face
You'd think they could see it through my skin
Looking for evil, thinking they can trace it, but
Evil don't look like anything

(Okkervil River - Westfall)

Zlo ima običaj da stvara zlo, pa zato suočeni sa njim postajemo besni i bezosećajni - što je samo na korak od zla. Podla greška. Zato ovakvi događaji ne treba da obeshrabre, već da podstaknu.

Svako može da bira, svakoga dana, da li će stvarati dobro ili zlo. Ako je zlo veliko - vi se lično potrudite da učinite Dobro većim, što većim. Bitno je da osluškujemo šta je ono što negujemo i da ne budemo lenji.

Weed Power!

U baštici je ove godine promenjena kompletna strategija gajenja biljaka. Nije knjiška, već potpuno eksperimentalna, jednostavna i vođena dobrim osećajem. Nova filozofija bi se mogla rezimirati kao "previše pomoći najčešće odmaže".

Prošle godine sam radila sve po klasičnim hortikulti pravilima. Žardinjera je redovno plevljena od samoniklih biljaka, u narodu poznatijih kao korov :) Biljke su prihranjivane kvalitetnim komercijalnim đubrivima u propisanim dozama, orezivane i sve. Međutim, sredinom proleća i do kraja leta sledi prava katastrofa u vidu najezde crvenih paukova (grinje roda Tetranychus), koji su što desetkovali (pobili mi SVE suncokrete), što unakazili dobar deo biljne populacije. Ovo nije ništa čudno, ako uzmemo u obzir da su im idealna što suvlja i toplija staništa - baš kao što su to gradske južne terase, baš kao što je naša. Zatim su biljne vaši postale više nego ješne i samostalno ubile dve biljke, druge oslabile. S obzirom da sam apsolutno protiv upotrebe pesticida/insekticida, pre svega zbog štete koje mogu naneti ostalim, a često korisnim stvorenjima, ratovanje se uglavnom svodilo na ručno skupljanje (čitaj: gnječenje) i prskanje rastvorom belog luka (koji tera kako naše, tako i ove fitovampire). Bila je to duga i kr... hemolimfna borba.

Od pomoći je bio predatorski živi svet - recimo, pauci skakači (o nesebičnoj pomoći paukova ovde je već pisano), nekolicina "gostujućih" bubamara i drugi. Međutim, gotovo niko od malih pomoćnika se nije zadržavao dugo u žardinjeri - iako grinjama odgovaraju suvi, topli i oplevljeni uslovi odgovaraju grinjama i vašima, bilo je očigledno da ne odgovaraju nikom drugom, a pogotovo ne pozitivcima.

Ljubičica ušuškana među drugim biljkama i montiranom pokrovnom grančicom jele
(ljubičice nikako ne vole direktno sunce juga)

Izuzet od kataklizme bio je jedino desni deo žardinjere, koji je bio daleko slabije plevljen i gde sam ostavila niskorastuću travu i slične samonikle "patuljke" koji su se tu zatekli. Šteta od crvenih paukova je bila daleko manja, a gajene biljke normalno su se razvijale i cvetale sve do prvog mraza. Očigledno da je "korov" stvorio uravnoteženije uslove - vlažnije, sa manjim temperaturnim ekstremima i većim biodiverzitetom - kakvi manje odgovaraju štetnim stvorovima. Jedan jedini suncokret koji je doživeo cvetanje bio je upravo tu. Čak i u skučenim i izmenjenim uslovima kao što je gradska žardinjera, pustiti prirodu da sama uspostavi svoja pravila je izgleda najbolje rešenje za sve.


Zato ove sezone primenjujemo nove mere:

1. Pokrov od suvog lišća, grančica četinara i suvih baštenskih biljaka napravljen je zimus, pre svega radi zaštite višegodišnjih biljaka od velike hladnoće. Slično sam radila i prošle zime, ali sam pokrov uklonila na početku sezone, da raščistim površinu za sađenje, kao. Raščišćavanje nema mnogo smisla - pokrov (a) štiti zemljište od isušivanja i ispiranja i poboljšava njegov kvalitet kako postepeno truli, (b) pruža mladim, nežnim biljkama zaštitu od jakog sunčevog zračenja i (c) predstavlja stanište korisnih beskičmenjaka - na ovo mi je posebno skrenulo pažnju kada sam zimus u suvim cvetovima hrizantema pronašla larve Syrphidae (pčelolike muve), koje su inače veliki žderači biljnih vaši. Teoretski, pokrov bi mogao da pomogne i štetočinama da prežive, ali nedostatak pokrova u prethodnim godinama im svakako nije smetao...

Ko to laže, žardinjera mala? Hrizanteme, drvce, karanfilići i divljakuše

2. Nema plevljenja niskorastućeg "korova" - ovakve biljke puštam da slobodno rastu, krateći ih samo ako počnu previše da guše neku gajenu biljku. Ovo ima nekoliko prednosti:
- Biljke čuvaju vlažnost zemljišta i sprečavaju usijanje žardinjere na direkntom suncu - dakle, uskraćuju crvene grinje za dva najznačajnija im razvojna faktora.
- Povećavaju opštu biološku raznovrsnost u bašti - pružaju mikrostanište i pogodne uslove za korisne insekte, pauke, stonoge. Veća biološka raznovrsnost = veća mogućnost da se uspostavi prirodna ravnoteža = zdravija bašta.
- Same su izrazito otporne na štetočine, pa ih ne privlače.
- Imaju sitne listove, cvetove i semenke, pa ne bi trebalo da troše mnogo hranljivih materija u svrhu stvaranja istih.

Za sada ne deluje da gajene biljke i malo zaostaju u razvoju zbog svojih divljih komšinica. Pratim kakva će biti situacija kada dođe do cvetanja, koje je pogotvo prehrambeno zahtevno za gajene kultivare.

Ako neka divljakuša previše guši domaću biljku, malo je ošišam. Planiram da određene biljke uklonim ako nešto drugo bude trebalo da dođe na njihovo mesto, ali nikako bez preke potrebe.

Ni ruža se ne buni u korovskom komšiluku

3. Prihrana: humus + "diskretno đubrenje" - kod svih višegodišnjih biljaka dodat je humus, a svako drugo-treće zalivanje u vodu dodajem prihranu, ali "diskretno" - u 10-20 puta manjoj koncentraciji od propisane, ponekad još manje, gotovo simbolično. Ideja je da vodu samo "prstohvatom posolim" i tako je malo obogatim hranljivim materijama, ali ne u meri koja dopinguje biljku i tera je u ubrzan razvoj. Ne znam koliko ovakvo đubrenje uopšte ima efekta, ali sve biljke lepo napreduju prirodnim tempom - nisu se iscrpljene kao prošle godine kada sam ih dopingovala opet po klasični pravilima (što se pride jako dopada i štetočinama). No uskoro i onako prelazimo na Slavol, koji jako cenim i stoga mu se radujem.

4. Često zalivanje same terase - da bi se koliko toliko podigao nivo vlažnosti koja odbija crvenu napast. Opet ponavljam, terasa je na južnoj strani, tako da usijanje ume da bude veliko.



5. Svakodnevno praćenje svih dešavanja u bašti.

Dosadašnji razvoj dešavanja: i pored lepog vremena koje im jako pogoduje, od početka godine sam našla čitave 2 (DVE) biljne vaši! Iako imaju dosta sočnih izdanaka hrizantema i ruža, da im enzimi pođu na mandibule. Jednostavno ih nema. I dalje mi deluje neverovatno.

Mada, kad vidim nekoliko ovakvih baja kako se vešto veru po biljčicama i grančicama, više nije tako neverovatno :)

Arhineprijatelja crvenu grinju tek čekamo da promoli pipke destrukcije.

* * *

U suštini sam nikad zadovoljnija bašticom. Ako se slučajno desi da preskočim zalivanje jedne večeri, znam da će, za razliku od svih ostalih oplevljenih godina, zemlja ostati dovoljno vlažna da biljke neće klonuti. Praćenje živog sveta po bašti još je zanimljivije, jer sada zaista ima prostora da se razmaše po svojim biljnim mikrostaništima i znam da je tu jer su uslovi odgovarajući, a ne samo prinudno i trenutno, tražeći hranu. Jednostavno se oseća da ovakav sastav daje jaču potporu lokalnoj fauni, a gajene biljke se ne bune. "Vuk sit i ovce na broju" :)

A naravno, to da "korov" ne može biti izuzetno dekorativan je čista zlobna predrasuda...

Putešestvija mrava (E. Nazarov, 1983)

Predivna entomoanimacija!
(via Myrmecos)

Zašto zasaditi baštu?

Majmunčetov manifest o negovanju života

Naš svet ubrzava na svom destruktivnom putu, mahnito leteći ka konačnom kraju. Pritom ne mislim konkretno ni na ekonomsku, niti na političku, ni na ekološku situaciju. On zbirno i u svim oblastima postaje zaodenut u izrazito crno-belo ruho. Nijanse sive se gube, a o mogućnosti jarkih boja da ne govorimo.

Šta je zajedničko učestalim trovanjima pasa i ptica, svim delima monstruoznog nasilja nad životinjama, besumučnoj seči drveća i bahaćenju nad zelenim površinama? Ovde se više ne radi o "specizmu", o problematičnosti postojanja nekog konkretnog bića. Radi se o mržnji prema samom životu.

Mržnja prema biljkama i životinjama skriveni je pokazatelj i mržnje prema drugim ljudima, svojim bližnjima i prema samome sebi. Međutim, iskaljivanje sopstvenog očaja na pripadnicima iste vrste rizično je i strogo kažnjivo. Samim tim zahteva i dozu bolne i bolesne odvažnosti kakvu retko koji očajavajući čovek sebi priušti. Ali devijantna glad za smrću i dalje vri u pomračenome, kipti, da bi se na kraju negde i na nekoga neminovno prelila.

Zato su svaki otrovani pas i golub i svako izlomljeno drvo ujedno i smrt našeg nastranog roda. Mržnja prema životu i prema živome, iskazana na slabijem, na onome koji se ni ne brani. Čija živost, životnost i radost postojanja tako provocira i tišti one u duši odavno umrle.

Upravo je zato negovanje bašte - ukrasnih biljaka ili "korova", nebitno je, u samo jednoj žardinjeri ili čak samo jednoj saksiji, toliko značajno i gotovo sveto - jer predstavlja negovanje života samog.

A ako neko zgazi vaš cvet peti, pa šesti put, vi ga posadite i sedmi put. Jer život se lako obnavlja, dokle god postoji neko ko voli i brine i ko se sa njim saživi. A tada, taj Neko i sam postane življi nego što je bio. Kroz  druge oblike jednog života, on istinski zaživi. 

(na fotografijama su detalji iz naše bašte-žardinjere, sezona 2011.)

Proširite znanja o kucama i macama

(... a i o krznašicama i laboratorijskim životinjama).

Udruženje "Feniks" na svom sajtu ima novu sekciju - Kampanje i edukacija, gde možete pronaći i preuzeti veoma informativne, korisne i slatko grafički upakovane materijale. Za sada, tu su 4 letka sa zaista dosta informacija, kao i najsvežije iz Feniks štamparije (figurativno, naravno da Feniks nema štampariju :)) - priručnici "Pas je stigao! A šta ćemo sad?" i "Usvojili smo macu! A šta ćemo sad?".

Priručnici su napisani tako da pomognu pre svega novopečenim vlasnicima, ali i onim potencijalnim, kao i onima sa iskustvom, da se snađu u novom - vlasničkom - poglavlju svog života. Pokrivene su teme od neophodnog inventara, preko vaspitanja i socijalizacije, pa do incidentnih situacija i specifičnosti koje sa sobom nose različiti uzrasti životinja.

Dakle, ako nemate ljubimca - pomoći će vam da steknete predstavu o tome kako je biti vlasnik psa ili mačke i kakve se odgovornosti podrazumevaju.
Ako ste već vlasnik, bilo "zelen" ili "sa kilometražom" - sigurno ćete pronaći neki koristan savet.

Svi materijali su potpuno besplatni, kako za elektronsko preuzimanje, tako i za fizičko, ako naletite na štampane primerke :) Takođe registrovani su ne pod klasičnom ograničavajućom copyright licencom, već pod Creative Commons BY-NC-ND 3.0 Srbija licencom (klik na link za detalje). Ovo znači da ako, recimo, udomljavate kucu ili macu, možete slobodno štampati priručnike i/ili flajere i pokloniti ih novim vlasnicima uz novog ljubimca. Ili da obradujete prijatelja-vlasnika četvoronožca. CC licenca podrazumeva da navedete (tj. ne izostavite) imena Društva i autora, kao i da ne menjate ništa na svoju ruku. Uz poštovanje ovih prostih zahteva, materijale slobodno možete (i poželjno je da ih) distribuirate do mile volje.

Leci i priručnici na tribini "Usvoji kućnog ljubimca!" u DoB-u + knjiga "Njegovo veličanstvo kućni ljubimac" (Tamara Džamonja-Ignjatović, Kreativni centar, prva s leva)...

...kao i na akciji uDOMljavanja prošlog meseca (obe fotke iz Feniks FB galerije)

Svi fajlovi su u PDF formatima, u rezoluciji za štampu. Još jednom, možete ih skinuti na stranici Kampanje i edukacija.

A da su čitani - čitani su... :)

Nahranite ptice iz kraja (2)

Ako ste propustili - DEO PRVI

Ili ti: kako je prošlo pravljenje kolača za ptice:

Potrebno je: nekoliko kalupa (šoljice ili slično, što pritom neće pući u zamrzivaču; preporučujem da budu manjih dimenzija, čak možete napraviti mini kolače u većem kalupu za led), papir za pečenje, svinjska mast, zrnevlje i kanap.

1. Papir isečete na pravougaone delove koji odgovaraju veličini šoljica (papir treba da potpuno oblaže šoljicu iznutra i da viri izvan ivice);
2. Napunite ih mašću (koja će se raskraviti na sobnoj temperaturi), a potom u nju umešajte zrnevlje:

3. Napravite omče od konopca. Čvorovi na kraju služe da bi se kolač bolje vezao oko omče. Napravite ih još više nego na ovoj slici:

4. Omčicu gurnite u kolač, skroz do dna kalupa i dobro ga "ušuškajte" okolo mašću.

5. Ostavite u zamrzivaču nekoliko sati, najbolje preko noći.
6. Kada se kolači stegnu, iznesite ih napolje, izaberite drvo/žbun, uklonite papir i okačite na granu, što više - to bolje. Napomena: stegnut kolač ne smete dugo držati u rukama pri postavljanju, jer će ga toplota vašeg tela raskraviti. Servirati na temperaturama ispod 0 stepeni C.


Psi.Es: Napušteni psi su u veoma teškoj situaciji što se tiče gladi. U ovom članku (klik!) Nemanja Jovanović, veterinar i kinolog, rekao je par zaista poučnih i korisnih stvari, pogledajte. Samo lepo bi bilo da su i novinari pokazali malo ljudskosti i gnusno senzacionalistički naslov promenili u "Molba: Nahranite gladne pse lutalice".

Animal Joy... oh joy!

Shearwater - Animal Joy (Sub Pop records), izašao je danas.

To je to. Savršen album za vašeg unutrašnjeg prirodnjaka (pogotovo ako on više pripada Pančićevoj / Fabre-ovoj / Audubon-ovoj eri nego savremenoj).

Iako je Jonathn Meiburg, frontmen benda, mnogo više ornitolog nego primatolog, Majmunče se ne da otrgnuti iz hipnoze izazvane ovim predivnim delom.

Spot za Breaking The Yearlings :




I streaming celog Animal Joy, uz više nego prigodne fotografije Nicholas Kahn-a:



Uživajte.